Неколико посљедњих објава, које сам написао на овој мојој фејсбук страници, послужиле су ми као увод за долазак на политички терен на којем су, 1990. године, (ради се о години у којој су одржани први демократски избори у југословенској федералној јединици БиХ), своје право лице показали и насљедници партизана и насљедници четника.
Срби, тадашњи функционери Савеза комуниста БиХ, били су, по дефиницији, најважнији политички насљедници Брозових Срба-комуниста, односно Титових Срба-партизана. Најекспониранији међу њима били су чланови Предсједништва СРБиХ Обрад Пиљак и Младен Иванић. За вријеме њиховог мандата од БиХ "републике народа Срба, Муслимана и Хрвата", стигло се до промјене Устава БиХ и БиХ "републике грађана Муслимана, Срба, Хрвата и осталих". Од краја Другог свјетског рата па до те 1990. године то је, без конкуренције, био најлошији положај Срба у БиХ.
Срби-комунисти, нижерангирани од Обрада Пиљка и Младена Иванића, били су распоређени у четири странке којима је Комунистичка партија БиХ била заједнички коријен. Од Савеза комуниста БиХ са Живком Радишићем, Небојшом Радмановићем, Петром Ђокићем и бројним другим, до Савеза реформиста БиХ на челу са Ненадом Кецмановићем и истакнутим члановима Милорадом Додиком, Драганом Калинићем, Марком Павићем... Све четири партије су имале задатак да одвуку пажњу Срба од властитог политичког организовања. Нисам забиљежио ниједан примјер подршке, познатијих Срба-комуниста, свом народу током његовог одбрамбеног организовања у БиХ.
На изборима 1990. године наш народ се опредијелио за Србе на чијим су скуповима пјеване пјесме попут оне најпознатије: "Од Тополе, од Тополе, па до Равне горе, све су страже, све су страже, ђенерала Драже".
Говорио сам на тим скуповима о потреби организовања Срба у БиХ, о неопходним активностима за равноправност Срба у БиХ и о борби за очување Федеративне Југославије као заједничке државе нас Срба из БиХ са осталим Србима. Доживљавао сам громогласне аплаузе, па чак и овације.
Срби-комунисти почели су дизати главе тек након обавезне мобилизације, у рату. Било је видљиво да је, чим су у српске јединице стигли официри бивше ЈНА (углавном бивши комунисти и симпатизери петокраке), почело стварање опозиционог политичког "фронта" против Срба-прочетнички настројених, односно оних Срба који се нису устручавали да 1990. године са поносом говоре у име свог народа; Да стану на његово политичко чело; И да, без обзира на све ризике који су пратили такав њихов ангажман, крену у организовање Републике Српске.
(Доктор Драган Ђокановић, 04. 12. 2024)
Везани чланци:
1. https://srpska-portal.com/index.php/politika/item/1302-srbi-izmedju-cetnika-i-partizana
