Прије неколико дана назва ме један мој познаник, (нисам знао да су он и Дарко Младић рођаци), и рече да га је Дарко замолио да му набави моју књигу "Република Српска од идеје до Дејтона". Иако нисам имао прилику да упознам Дарка Младића, обећао сам књигу са посветом.

Са Дарковим оцем, Ратком, добро сам се слагао, све док сам био у Предсједништву и Влади Републике Српске. Након мог одласка из Владе, као опозициони политичар у Српској, нисам имао прилику да се видим са Ратком.

Прву званичну делегацију Републике Српске која је кренула у неку од општина Републике Српске, чинили смо Радован, Ратко и ја. Било је то крајем јуна 1992. године. О том састанку у Зворнику, са представницима општина Скелани, Братунац, Шековићи, Власеница и Зворник, писао сам у својој књизи, а у тексту је и фотографија нас тројице са састанка. Тако је, на терену, почињало стварање цивилне државе - Републике Српске.

Био је Ратко против моје оставке и одласка из Владе Републике Српске. Међутим, ја сам чврсто одлучио да напустим владајућу структуру, да формирам опозицију у Републици Српској и да, на једини начин који нам је преостао, допринесем да се заустави рат у БиХ и да трајно имамо Републику Српску, уписану у књиге међународног права.

Искрено ми је жао што се десила "Сребреница"! Такође жалим што је Ратко "пао" због свега оног што је слиједило након уласка Војске Републике Српске у Сребреницу. Познајући Ратка, сигуран сам да је схватио какву су му улогу организатори "Сребренице" намијенили, али да није видио излаз из те припремљене замке, и да се помирио са судбином отписаног војсковође.

Све ове године суђења и Ратковог боравка у Хагу, Дарко се достојанствено држао, па сам му, с поштовањем и пријатељски, написао посвету.

(Доктор Драган Ђокановић, 30. 01. 2025)