Јулијански календар или стари календар је увео римски диктатор Гај Јулије Цезар, славни војсковођа и политичар. Календар је ступио на снагу 1. јануара 45. године прије нове ере.
На првом васељенском сабору у Никеји, 325. године, хришћанска црква је прихватила јулијански календар за свој званичан календар.
Међутим, 1582. године, папа Гргур XIII проглашава нови календар, грегоријански календар. По грегоријанском календару године се броје од године рођења Исуса Христа. Из јулијанског календара изоставио је 10 дана, тако да је послије четвртка 4. октобра 1582. године слиједио петак 15. октобар 1582.

Разлика између грегоријанског и јулијанског календара је у томе што грегоријански има 97 преступних година у сваких 400, а јулијански 100. Почетна разлика између јулијанског и грегоријанског календара од 10 дана, данас износи 13 дана, а након 2100. увећаће се на 14 дана. Значи, послије 2100. године православни Божић падаће, по грегоријанском календару, 8. јануара.

Иако је хришћанска црква у Никеји прихватила јулијански календар, у Русији је све до 1699. године коришћен византијски календар. По том византијском календару година је почињала 1. септембра, а године су се бројале од Постања (односно стварања свијета од стране Бога). До тренутка када је Петар Велики декретом прогласио јулијански календар као званични календар и одредио 1. јануар као почетак 1700. године, по византијском календару у Русији се бројала 7208. година.

Ми, Срби, смо у прилично незавидној ситуацији. И што се тиче календара и што се политике тиче. На снази су нам оба календара (и јулијански и грегоријански), а ни политике које стоје иза споменутих календара и утичу на наш свакодневни живот - не можемо да занемаримо. Сликовито речено: имамо двије столице за сједење, од којих нам ниједна не изгледа као срећно мјесто, а стајати тешко да можемо вјечно.

(Доктор Драган Ђокановић, 13. 01. 2025)