У јучерашњој објави "Вучић и Бриселски споразум, Додик и Суд БиХ", написао сам да нам, након суђења Милораду Додику на Суду БиХ и изрицања пресуде предсједнику Републике Српске, никакви нереди у Републици Српској, а који се најављују због те пресуде - нису потребни. Написао сам и да морамо бити паметни, јер нам може бити још много горе.

Годинама сам био неко ко је био против политике Милорада Додика:
- Знао сам да је 1990. био у странци са Антом Марковићем, а ја сам настанак те странке доживљавао као препреку организовању Срба у БиХ и постизању спасоносног изборног резултата;
- Био сам против непринципијелног понашања Биљане Плавшић, а то значи и против оних политичара међу којима је био и Додик, који су је подржали у одбацивању Српске демократске странке, чији је била кандидат на предсједничким изборима 1996. године. Није ми се допадала идеја Плавшићеве и те групе политичара (међу којима је био и Милорад Додик) да створе скупштинску већину у Народној скупштини Републике Српске са Странком демократске акције;
- На пријевременим предсједничким изборима 2007. године, упозорио сам у ком правцу иде политика тадашњег предсједника Владе Републике Српске Милорад Додика, обећавши да ћу га смијенити са мјеста премијера због продаје нашег Телекома и најаве узимања кредита, те да је убиство Милана Вукелића који је претходно затражио помоћ у Полицији Републике Српске, уз све што сам претходно побројао, наговјештај врло ружног времена у Републици Српској. Обећао сам, значи, да ћу смијенити Додика, ако ме Српска изабере за предсједника. Међутим, Република Српска је дала повјерење Додиковој политици и његовом кандидату Кузмановићу;
- Године су пролазиле. Пажљиво сам пратио шта се у Српској дешава и, онда, након доласка Кристијана Шмита у БиХ и Додиковог става да га не признаје - јавно сам стао на његову страну (када је тај проблем у питању). И сам сам сматрао да државе чланице Савјета за имплементацију мира у БиХ и те како злоупотребљавају постојање тог Савјета па, иако у Анексу 10 Дејтонског споразума јасно пише високи представник а не високи представници, значи био је предвиђен само један високи представник и крај, а не да се у смјењују један за другим, са све сумњивијим политичким аспирацијама. Допао ми се Додиков чврст став да не жели да призна Кристијана Шмита и најискреније сам га подржао на предсједничким изборима 2022. године.
- Милорад Додик се након избора није најбоље снашао на предсједничкој функцији. Иако је већ имао предсједничко искуство, почео је да прави грешке. Политичко-државне потезе повлачио је непрецизно, доводећи Републику Српску у лош положај у БиХ. Не бирајући ријечи у обраћању страним дипломатама, правио је од њих непријатеље. Направио је против себе цијели фронт од људи који су чекали да му се освете и да га казне. И то путем Суда БиХ, у чијем су стварању учествовали и он и његов СНСД, притом немајући и не тражећи сагласност Рупублике Српске за настанак тог суда.

Према томе, ако су се СНСД и његове колаиционе политичке странке, као и све друге политичке странке из Републике Српске, без трунке стида издигле изнад Републике Српске, радећи на нивоу БиХ шта им се прохтије - онда, господо, поштедите Републику Српску вашег незадовољства, искључиво насталог због ваших самоиницијативних политичких авантура. То што су и бирачи учествовали у томе, не амнестира вас! Ви врло добро знате да већина бирача ништа од тога није разумјела.


(Доктор Драган Ђокановић, 19. 02. 2025)