"Ми смо народу обећали републику, али до републике се не може доћи политиком коју заговарате. Не можемо добити подршку међународе заједнице за републику, ако радите против међународног права и ако сте у конфликту са представницима међународне заједнице. Републику Српску може прихватити само међународна заједница, али како да то учинити, ако од ње правимо непријатеља?", говорио сам и питао, као члан Владе, на сједници Народне скупштине (ратне) Републике Српске. Није вриједило. Као што нису вриједила ни моја објашњења да наше референдуме (у рату) нико неће уважити, јер их не расписују призната Влада и призната Скупштина. Не, није могло да се допре до мозгова тих наших људи. Кад'наш човјек навре, он навре к'о јуне.
Морао сам отићи у опозицију, склопити савез са Слободаном Милошевићем и покушати на други начин стићи до Републике Српске.

Поновно смо у сличној ситуацији! Десетину пута сам до сада писао да не поштујемо право. Актуелни предсједник Републике Српске, у току свог суђења, говори свом правном савјетнику да га је погрешно савјетовао и да је тај савјетник крив зато што се предсједник нашао у судници, као окривљени. Човјек би помислио, ево, бар је сада схватио. Али, нажалост, ништа од тога. Чим је изашао из суднице, поновно стара прича. А правно гледано јесте крив! И он, предсједник, и народни посланици! И биће осуђен јер није поштовао Кривични закон БиХ, који је НА СНАЗИ у Републици Српској. Питам се, да ли у Републици Српској постоји бар један судија од интегритета, који би јавно рекао: "Предсједниче Републике, ми, судије из Републике Српске, судимо у складу са Кривичним законом БиХ, и у образложењу пресуда наводимо назив тог закона и све бројеве "Службеног листа БиХ" који имају везу са тим законом и његовим измјенама.

Дакле, предсједник Републике Српске јесте прекршио Кривични закон БиХ, потписујући указе о проглашењу закона због којих му се суди на Суду БиХ. Направио је грешку јер није желио да уважи Веб страницу ОХР-а са објављеним измјенама Кривичног закона БиХ, (а знао је да је једном уважио Веб страницу ОХР-а, и то у вечери на дан посљедњих општих избора), већ је, без трунке осјећаја за правне финесе, потписао указе и наставио да се инати са Шмитом. А морао је, ради одговорности према Републици и народу, да буде мудрији. Да пита шта да се уради у таквој ситуацији? Да пита искусне судије да ли се може прибјећи некој правној мудрости, некој вјештини и слично. Није то, нажалост, урадио! Крив је пред Српском због тога! И он и његови правни савјетници! Криви су пред Републиком Српском, због свог правног незнања и недостатка правне интелигенције.

Због тога што је крив, мора изаћи пред Народну скупштину и поднијети оставку! Мора поднијети оставку прије изрицања пресуде! Не смије дозволити да га, као предсједника Републике Српске, јуре по Српској и хапсе. То му будуће генерације Републике Српске никада неће моћи да опросте.

(Доктор Драган Ђокановић, 22. 02. 2025)