Српски представници из Републике Српске, у Предсједништву БиХ и у Парламентарној скупштини БиХ, заједно са бошњачким и хрватским представницима, усвојили су, у овом вијеку, "брдо" докумената неопходних за приступање Босне и Херцеговине у НАТО.
По мом мишљењу, БиХ би већ постала чланица овог Сјеверноатлантског војног и политичког савеза, и нико не би питао народ у Републици Српској да ли је за или против НАТО-а, да Русија није била експлицитна у свом ставу и (припремљено) приступање Босне и Херцеговине у НАТО прогласила "непријатељским чином". Такав став Русије охрабрио је Србе из Републике Српске и дао им наду да Република Српска никада неће постати дио НАТО-а (без српског народног пристанка).
Многи у Европи сматрали су, а и наводило се то у великом броју европских медија, да је Милорад Додик, политичар из Републике Српске, главни човјек Русије у БиХ и на Балкану. И да је управо Додик главна препрека за улазак БиХ у НАТО.
А онда је услиједила "Украјина"... Из чланица Сјеверноатлантског пакта уопште се не бирају ријечи које су упућују у правцу Русије. Чак су и друштвене мреже, поријеклом са Запада, својим корисницима дозволиле употребу и најгрубљих израза за описивање руског предсједника... Русија је НАТО прогласила непријатељском организацијом.
Међутим, "Украјина" је искориштена за долазак нових војних трупа са Запада у БиХ...
Гдје су, сада, у свему томе Република Српска и Милорад Додик? Да ли је Милорад Додик и даље "главни играч" Русије на Балкану, или је у току евентуална "промјена дреса" и његов повратак у стару екипу?
Што се тиче Републике Српске и српског народа, све ми је познато. Ми, као колектив, не мијењамо дресове, а и демократији смо привржени. Ваљда ће нам "свијет", који се толико позива демократске процедуре, дозволити да на референдуму кажемо јесмо ли за НАТО или нисмо.
(Доктор Драган Ђокановић, 13. март 2022)
