Генерални секретар Уједињених нација (УН) Антонио Гутереш обавијестио је српског члана Предсједништва БиХ Жељку Цвијановић да је Вијеће за провођење мира у БиХ (ПИЦ) једино релевантно тијело за именовање високог међународног представника у БиХ.
"УН није потписник Дејтонског споразума нити су УН члан Вијећа за провођење мира, јединог релевантног тијела за именовање високог међународног представника у БиХ", написао је Гутереш у одговору Жељки Цвијановић, која је неприхватање Кристијана Шмита од стране Републике Српске покушала да оправда непостојањем одлуке Савјета безбједности УН-а о његовом именовању за високог представника у БиХ...

Шта све вријеме буни српске политичаре у Републици Српској, а што је везано за именовање и рад високих представника у БиХ?

Анекс 10. Дејтонског споразума је јасан и у њему прецизно пише: "Због комплексности с којима су суочене, Стране потписнице Споразума захтијевају постављање Високога повјереника, који ће бити именован у складу с релевантним резолуцијама Савјета безбједности УН-а..."
Да напоменем да су стране потписнице Анекса 10. Дејтонског споразума: Република Босна и Херцеговина, Република Хрватска, Савезна Република Југославија, Федерација Босне и Херцеговине и Република Српска.

Међутим, УН нису потписнице ни Дејтонског споразума ни његових анекса, па немају обавезу да усвајају "релевантне резолуције" које се тичу постављања високих представника у БиХ. То је, у свом писму Жељки Цвијановић, потврдио и Генерални секретар УН Антонио Гутереш.

И то јесте тако!

Па, гдје је настао проблем са причом званичника из Републике Српске и стварним стањем ствари око избора високих представника?

Званичнике из Републике Српске збуњује чињеница да је именовање неких високих представника у БиХ стварно потврђивао Савјет безбједности УН-а, али никако да схвате да то није постало устаљена пракса заснована на "релевантним резолуцијама" УН-а, иако су стране потписнице Споразума у Дејтону договориле да именовање високих представника буде регулисано резолуцијама УН-а. Међутим, Уједињене нације нису потписнице Дејтонског споразума, немају никакву обавезу према потписницама Дејтонског споразума, па Савјет безбједности ни не мора да учествује у именовању високог представника у БиХ.

Дакле, да закључим, Савјет безбједности УН-а нема обавезу да потврђује именовање високих представника за БиХ које именују државе чланице Вијећа за провођење мира у БиХ (међу њима је од самог почетка била и Русија), нити државе чланице Вијећа за провођење мира у БиХ морају о свом кандидату за високог представника да консултују Савјет безбједности УН-а (јер не постоји документ који их на то обавезује).
Не постоје ни "релевантне резолуције" које би Савјет безбједности обавезивале да контролише рад Вијећа за провођење мира у БиХ, а које именује високе представнике у БиХ.

Зашто је Република Српска, која је до Кристијана Шмита прихватала свако кадровско рјешење Вијећа за провођење мира у БиХ, значи прихватала све досадашње високе представнике у БиХ, одједном промијенила свој став?

Најпрецизнији одговор на то питање могао би да да Милорад Додик, политички лидер владајуће коалиције у Републици Српској. И требало би да Милорад Додик народу у Српској појасни зашто је тако дуго био кооперативан и сарађивао са повјереницима Вијећа за имплементацију мира у БиХ (високим представницима у БиХ), иако су они наносили много штете Републици Српској...
Шта се десило, на релацији Вијеће за имплементацуију мира БиХ - Република Српска, па је Милорад Додик промијенио свој однос према државама чланицама Вијећа за имплементацију мира у БиХ и то претворио у званичну политику Републике Српске?

За то сам да Република Српска задржи свој садашњи став и више никада не дозволи уплитање повјереника Вијећа за имплементацију мира у БиХ у политички живот Републике Српске! За то сам да званичници Републике Српске свима објасне зашто Републици Српској није потребан политички тутор!
Нисам за то да Додик, Цвијановићева, Вишковић и Стевандић намећу грађанима Републике Српске своје политичко мишљење, засновано на погрешном тумачењу процедуре именовања представника Вијећа за имплементацију мира у БиХ (сада без Русије), да не прихватају Кристијана Шмита само зато што његово именовање није потврдио Савјет безбједности УН.

(Доктор Драган Ђокановић, 21. 07. 2023)