У свом коментару на моју јучерашњу обаву "Републици Српској високи представник није потребан!", господин Алекса Лазаревић је написао:
"Свака част Докторе на детаљном објашњењу питања овог међународног протектора.
Докторе, поставио бих једно питање за Вас на које бих волио да одговорите.
Пошто знамо да су: СДС, ПДП, СП РС и СНСД и неки још други су својим чињењем издали Републику Српску јер су далеко отишли изван оног што је Дејтонски Споразум рекао или прописао као обавезу Републике Српске према БиХ и самим тим морало је доћи до преноса Надлежности са Републике Српске на БиХ и многе још друге ствари. То значи да реално кад сагледамо све чињенице ми имамо Непријатељски однос према Републици Српској какву је Дејтонски Споразум признао и од стране Опозиције и Позиције, односно имамо политичаре из свих горе наведених странака којим би по Уставу Републике Српске требало Судити.
Моје питање би из горе наведениг гласило: Да ли постоје људи политичари на челу са Вама, а који су вашег мишљења или бар сличног који би се активирали да се СПАСИ ШТО СЕ ЈОШ СПАСИТИ МОЖЕ, ОДНОСНО ДА РЕПУБЛИКА СРПСКА ПОВРАТИ СВОЈЕ ДЕЈТОНСКИМ СПОРАЗУМОМ СТЕЧЕНЕ ПОЗИЦИЈЕ ИЛИ БАР У НЕКОЈ МЈЕРИ и да се ова ,,тридесетогодишња транзицијска политичка свита,, избрише са политичке сцене Републике Српске ?
Одлучио сам да коментар господина Лазаревића буде први дио данашње објаве, а мој одговор други дио.
Већ сам писао да учешће политичких странака из Републике Српске на изборима за Представнички дом ПС БиХ показује да те странке сматрају да је Парламентарна скупштина БиХ права државна скупштина, а да је Народна Скупштина Републике Српске нижи ниво законодавне власти у односу на ПСБиХ. То је по мом мишљењу свјесно деградирање Народне Скупштине Републике Српске од стране политичких странака из Републике Српске. Нажалост, сматра се и да бирачи који излазе на изборе и гласају за кандидате тих странака за Представнички дом и Предсједништво БиХ, такође тако мисле. Е, сада, да ли стварно знају шта тим својим заокруживањем раде - врло је дискутабилно.
Примјера ради, као бирач, никада нисам свој глас дао неком кандидату за Представнички дом, а ни кандидату за Предсједништво БиХ. Као политичар, никада се не бих кандидовао ни за Представнички дом ПС БиХ, ни за Предсједништво БиХ.
Да ли постоје људи у Републици Српској који су, како написа господин Лазаревић, спремни "да се спаси што се још спасити може"?
Апсолутно сам сигуран да има значајан број Срба у Републици Српској који разумију ову проблематику! Сигуран сам да таквих људи има и у политичким странкама у Републици Српској.
Свједочићемо, у времену које је пред нама, да ли ће и да се отворено ангажују да Народна Скупштина Републике Српске буде највиши законодавни орган Српске у БиХ.
Ако се сви посветимо Народној Скупштини Републике Српске - Република Српска ће бити сигурна и чврста као гранит.
(Доктор Драган Ђокановић, 20. 08. 2023)
Пратећи текст:
РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ ВИСОКИ ПРЕДСТАВНИК НИЈЕ ПОТРЕБАН!
По коментарима на моје претходне објаве видим да људима који долазе на ову фејсбук страницу није јасан мој отклон од најновијих политичких потеза Милорада Додика и власти у Републици Српској...
Објаснићу о чему се ради!
Савјет безбједности УН-а нема обавезу да десетинама година својим резолуцијама потврђује именовања високих представника у БиХ, а које је све вријеме бирао Савјет за провођење мира...
То је Жељка Цвијановић морала да зна. И Милорад Додик је то морао да зна!
Зашто су питали генералног секретара УН-а да ли постоји резолуција о именовању Кристијана Шмита за високог представника у БиХ?
Да напоменем да су се на слање писма одлучили без обзира на то што је Народна скупштина већ била усвојила Закон о необјављивању одлука високог представника!
Зашто су, онда, послали писмо у Њујорк?
Ја још увијек не знам зашто су то урадили!
Знам само да је одговор који је стигао од генералног секретара УН-а, више помогао Кристијану Шмиту неголи Републици Српској.
Мој политички циљ је, када је ова проблематика у питању, да докажемо да Републици Српској високи представник више није потребан, јер смо и политички и правно заокружено друштво; друштво које је апсолутно способно да преузме све обавезе из Дејтонског споразума.
Никако не могу да подржим Додиково објашњење да Шмита не прихвата зато што га није овластио Савјет безбједности УН-а и да му, само због тога, Република Српска не жели да дозволи да објављује одлуке у Службеном гласнику!
То би значило сљедеће: Да постоји резолуција СБ УН-а о именовању Кристијана Шмита за високог представника у БиХ - Шмит би био прихваћен и од власти Републике Српске.
Додик поручује, тим својим ставом, да је високи представник још увијек потребан Српској, али је власт из неких својих разлога одлучила да заузме другачији став према садашњем изабранику Савјета за провођење мира, него што га је имала према претходним високим представницима. Напомињем да су сви они такође били изабраници Савјета за провођење мира, исто тако нису потврђивани резолуцијама Савјета безбједности УН-а, али их је Народна Скупштина Републике Српске прихватала, признавао их је и предсједник Републике Српске, Влада Републике Српске и све општинске власти у Републици Српској...
Значи, Додик поручује да је високи представник још увијек потребан Српској, али су он и његови савезници из Народне скупштине, из неких својих разлога, одлучили да заузму другачији став према садашњем изабранику Савјета за провођење мира (Шмиту), од става којег су имали према претходним високим представницима, а који су такође били изабраници Савјета за провођење мира и који, као и Шмит, нису потврђивани резолуцијама Савјета безбједности УН-а.
Ја имам сасвим другачије мишљење од актуелне власти по овом питању и оно гласи: Републици Српској НИЈЕ ВИШЕ ПОТРЕБАН ВИСОКИ ПРЕДСТАВНИК, без обзира на то ко га именује и ко потврђује његово именовање!
(Доктор Драган Ђокановић, 19. 08. 2023) https://www.facebook.com/drdragandjokanovic/
