На писмо које сам 18. 12. 1991. године послао у Предсједништво савезне државе Југославије, на руке Бранку Костићу, добио сам позитиван одговор. У телефонском разговору са господином Костићем договорио сам да састанак у Предсједништву буде 26. децембра 1991.

Одмах сам назвао предсједника Српске демократске странке (СДС) да га обрадујем позитивним одговором из Београда и договором са Бранком Костићем. Обавијестио сам о томе и остале заинтересоване политичаре у БиХ и позвао их на састанак у Београд...

На данашњи дан, 26. децембра 1991. године, у Палати Федерације одржан је састанак делегације из БиХ са члановима Предсједништва, предсједником Савезне Скупштине и једним бројем савезних посланика. Тема састанка била је останак Босне и Херцеговине у савезној држави, (ако Муслимани и Хрвати из БиХ то буду жељели), односно останак Срба из БиХ у заједничкој држави са свима који желе очување континуитета њене државности.

Састанак је прошао у конструктивној и пријатељској атмосфери, изабрано је Координационо тијело за очување савезне државе и останак заинтерсованих народа и република у њој, а ја сам једногласно изабран за предсједника тог Координационог тијела. Члан Координационог тијела био је и предсједник највеће српске странке у БиХ, Српске демократске странке (СДС)...

Добио сам на располагање кабинет у Палати Федерације, из којег је, пар мјесеци раније, срамно отишао Србин из БиХ Богић Богићевић.
Послије састанка у Предсједништву, изабрано Координационо тијело обавило је први радни састанак, са којег смо позвали све заинтересоване грађане, политичке странке и удружења да 3. јануара 1992. године дођу у Скупштину и да дају свој допринос очувању савезне државе, односно останку у савезној држави заинтересованих народа и република који то желе.

Срби из БиХ, у новембру те 1991. године, на свом Плебисциту, скоро 100%-тно су рекли да желе остати у савезној држави са Србијом, Црном Гором и свима другима који то желе...

(Доктор Драган Ђокановић, 26. 12. 2023)