Приказивање чланака по тагу 3 januar 1992

Београд, 3. јануар 1992!
Ноћ сам преспавао у Хотелу "Москва". Након доручка још једном сам погледао концепт говора којег сам припремио за отварање скупа у Скупштини Југославије. Закључио сам да није потребно да било шта додајем или одузимам. Текст је био кратак, јасан и прецизан. Знао сам да ће бити директан телевизијски пренос, па нисам желио да на себе скрећем више пажње него што је потребно...

Од хотела сам брзо стигао до Скупштине. Скупштинско обезбјеђење отпратило ме је до салона у којем су већ били чланови Предсједништва Југославије. Дочекали су ме са осмијесима. Прво се поздравим са Бранком Костићем са којим сам се упознао у Палати Федерације, 26. децембра 1991. године, уочи састанка делегације политичара из Босне и Херцеговине и чланова Предсједништва савезне државе. Бранко Костић, члан Предсједништва Југославије из Црне Горе, од 6. децембра 1991. године и одласка Стјепана Месића био је вршилац дужности предсједника тог највишег државног органа. Након што сам се руковао са господином Костићем, пришао ми је Борислав Јовић, члан Предсједништва из Србије, и срдачно се поздравио са мном...

Тачно у 11. часова, ушли смо у Велику салу Скупштине Југославије. Ја, а иза мене чланови државног Предсједништва... Блицеви су сијевали док сам се пењао за говорницу, окружену бројним новинарима...

"Ово није борба за власт, ово је борба за државу мир и демократију...", рекао сам на почетку свог говора...

Велика сала Скупштине Југославије била је дупке пуна. Био сам свјестан да нико прије мене није на једном мјесту успио да организује већи политички скуп Срба, који су дошли из свих крајева некадашње немањићке Српске земље и поморске, Краљевине Стефана Твртка Првог, Краљевине Србије, Краљевине Црне Горе, Карађорђевићеве Краљевине Југославије и комунистичке Југославије - да сачувају заједнички живот у држави за коју су дали милионске жртве у Првом и Другом свјетском рату.
Уз Србе, скупу је присуствовало свега неколико Муслимана из БиХ и један Хрват из Сплита.

Вечерас ћу написати други дио ове историјске приче, и описати како је текао радни дан скупа.

(Доктор Драган Ђокановић, 03. јануар 2024)