Приказивање чланака по тагу Brčko

У име грађана Републике Српске, а не питавши их прије тога, Јовичић Славко, Калабић Драго, Кузмановић Жељко, Марковић Милица, Продановић Лазар, Шаин Весна, Тодоровић Јован и Живковић Милорад из СНСД-а, те Милићевић Љиљана, Новаковић Момчило и Околић Марко из СДС-а, затим Докић Бранко из ПДП-а и Милашин Љиљана из ДНС-а, на 49. сједници Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ, одржаној 25. марта 2009. године, учествовали су у изгласавању амандмана на Устав БиХ, којим је почео званични скупштински процес успостављања Брчко дистрикта...

Ипак, без обзира на гласање у Представничком дому, могло је пет чланова делегације Срба, (делегације коју је изабрала Народна скупштина Републике Српске), да заустави усвајање амандмана којим Брчко пресијеца Републику Српску. Нажалост, Иванић Младен из ПДП-а, Копривица Зоран, Љубичић Драго и Мајкић Душанка из СНСД-а, заједно са Шараба Слободаном из СДС-а, на 27. сједници Дома народа Парламентарне скупштине БиХ, одржаној 26. марта 2009. године, и у том дому дозовољавају усвајање наведеног амандмана на Устав БиХ. Тако је настао Брчко Дистрикт БиХ, који је пресијекао Републику Српску и постао незаобилазни факат у свакој причи о територијалној организацији Босне и Херцеговине.

Мада на папиру стоји да је Брчко Дистрикт БиХ кондоминијум, (значи: сувласништво), Републике Српске и Федерације БиХ, у причи о градњи аутопута који би требало да повеже западни са источним дијелом Републике Српске, нереално је очекивати да Републике Српска на простору Дистрикта може градити аутопут у свом власништву, а један од разлога је и тај што у Дистрикту нема идентификованог дијела који је власништво Републике Српске. А и да постоји идентификовани српски дио Дистрикта, из објективних разлога била би лудост градити аутопут кроз градска насеља.

Како, онда, у оваквој ситуацији, ријешити проблем којег Република Српска има у разматрању планова за неопходно повезивање свог западног и свог источног дијела, аутопутем који би био у њеном власништву?

Одговор је: Ако не може кроз Брчко, теоретски гледано може изнад Брчког, или пак испод Брчког.
Вијадукт који би пратио десну обалу Саве и повезивао Републику Српску, или два тунела испод града чији би улази и излази били унутар територије Републике Српске, односно њеног западног и њеног источног дијела - могли би да буду рјешење.

Мислим да би много реалнија, а за грађане Брчког и кориснија, варијанта била градња тунела испод града.

Тешко да би Република Српска, у скорије вријеме, могла ући у један такав финансијски подухват, али би, користећи аргументацију из Дејтонског споразума да има право на територијални континуитет, могла почети да ради на припреми пројектне документације за градњу тунела, и добијања политичке подршке (од држава које су гаранти Дејтонског споразума) за повезивање својих територија, градњом властитог аутопута.

(Доктор Драган Ђокановић, 20. 08. 2024)

Грађани Републике Српске никада не би смјели да забораве шта се дешавало у западном дијелу Српске, у мају 1992. године.
Никада Срби из Српске не би смјели да забораве 12 беба из породилишта у Бањалуци, које су умирале због немогућности да им се у инкубаторе укључи спасоносни кисеоник...
Никада Срби из Српске не би смјели да забораве на велику битку Војске Републике Српске, под називом, "Операција Коридор". Била је "Операција Коридор", у јуну 1992. године, крчење пута за живот.
Кроз Брчко!
Гинули су у Брчком, и око Брчког, Срби из оба дијела Републике Српске...

Нажалост, 2009. године, политичари из Републике Српске, а највише их је било из западног дијела Српске на 49. сједници Представничког дома ПС БиХ, одржаној 25. марта 2009. године, и на 27. сједници Дома народа, одржаној 26. марта 2009. године, усвојили су Амандман I на Устав Босне и Херцеговине и Републици Српској значајно искомпликовали један од постулата Дејтонског споразума: да Република Српска има територијални континуитет.

Знајући то, стварно је дегутантно сваке године, на годишњицу смрти 12 беба, и на годишњицу "Операције Коридор", слушати како о смрти недужних беба и херојском пробоју српских ратника, причају бескрупулозни политичари из западног дијела Републике Српске који су на тај "пут живота", а Коридор кроз Брчко јесте пут живота за становнике западног дијела Српске, својим непромишљеним дизањем руку у Парламентарној скупштини БиХ - ставили велики знак питања!

У миру тај проблем и није тако видљив, али у рату...
Пронађите и прочитајте, молим вас, недавни говор њемачког повјереника за БиХ Кристијана Шмита, на сједници Савјета безбједности УН-а, у коме хладно изједначава статус Брчког са Републиком Српском и Федерацијом БиХ. Може се тај говор протумачити и као провокација, али је много боље посматрати га као навођење чињеница, и извући поуку из тога.

Писао сам ових дана да Народна Скупштина Републике Српске, у складу са Уставом Републике Српске, има обавезу да организује изборе за своје посланике и за предсједника Српске, логично и за одборнике у општинама Српске.

А Брчко?
Изборни закон Републике Српске неће бити примјењиван у Брчком!
Шта учинити?
Једино добро рјешење је да се све странке из Републике Српске удруже по овом питању и региструју нови политички субјект који ће трајно чувати интерес Срба и Републике Српске у Дистрикту Брчко.

(Доктор Драган Ђокановић, 21. 05. 2024)

Може ли сутра, 1. марта 2024, у Брчком избити сукоб између Срба и Бошњака?

Удружења ветерана специјалних јединица Војске Републике Српске "Гарда `Пантери", "Пеша", "Мандини лавови" и "Тобутски соколови"упозоравају да су долазак у Брчко најавили "екстремни елементи пуни мржње", предвођени бившим припадником злогласног одреда "Ел Муџахид". Поменута удружења српских ветерана траже да полиција забрани најављени дефиле.
Српски ветерани сматрају да би "долазак са обиљежјима такозване Армије БиХ угрозио међунационалне односе у граду".

(Доктор Драган Ђокановић, 29. 02. 2024)