Република Српска
Приказивање чланака по тагу Okvirni zakon o privatizaciji preduzeća i banaka u BiH
РЕПУБЛИКА СРПСКА И ФЕДЕРАЦИЈА БИХ НАСЉЕДНИЦЕ СУ ИМОВИНЕ БИВШЕ СФРЈ НА СВОЈИМ ТЕРИТОРИЈАМА!
У јучерашњој и прекјучерашњој објави наводио сам да је усвајање Оквирног закона о приватизацији предузећа и банака у БиХ била прва грешка коју су направили српски политичари, када је у питању имовина Републике Српске.
Српски политичари учествовали су у раду Парламентарне скупштина Босне и Херцеговине која је, на сједници Представничког дома одржаној 14. јула 1998. године и сједници Дома народа одржаној 19. јула 1999. године, усвојила Оквирни закон о приватизацији предузећа и банака у БиХ.
У Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ за Оквирни закон о приватизацији предузећа и банака у БиХ, гласали су: Слободан Бијелић, Драган Ђурић, Владо Ковачевић, Драгомир Керовић, Велибор Остојић, Војислав Радишковић, Јово Мијатовић, Радивој Дувњак и Бранко Симић као кандидати Српске демократске странке, а из Савеза за мир и прогрес Бранко Докић и Саво Лончар. Њих су као представнике наведених странака изабрали бирачи из Републике Српске на Општим изборима 1996. године. Требало је да штите интересе грађана Републике Српске и Републике Српске у цјелини.
Оквирни закон о приватизацији предузећа и банака у БиХ могли су, 19. јула 1999. године, стопирати Срби из Републике Српске: Љубичић Драго, Малић Момир, Пајић Ђоко, Ристић Ристан и Момир Тошић. Међутим, нису! А њих петорицу је, да би штитили интересе Републике Српске, изабрала и у Сарајево послала Народна скупштина.
Стање политичког духа у Републици Српској, у то вријеме, али и тумачење правног стања у дејтонској БиХ било је такво да је у Преамбули Оквирног закона о приватизацији банака и предузећа морало писати, цитирам:
"Опшим оквирним споразумом за мир у Босни и Херцеговини и посебно Анексом 4 утврђене су функције и одговорности институција Босне и Херцеговине и ентитета, као и финанцијске обавезе ентитета према тим институцијама, али у њима нема нити једна конкретна одредба која се односи на власништво над јавним добрима.
Стога, Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине доноси овај закон изричито признавајући право ентитета да приватизује предузећа и банке смјештене на њиховој територији, а која нису у приватном власништву и да му припадну приходи који се тиме остваре у складу са прописима које усвајају парламенти ентитета."
У Члану 4. Закона дословце пише: "Средствима оствареним приватизацијом предузећа и банака који се налазе на територији једног ентитета располагаће тај ентитет или правне особе овлашћене да их прикупе у складу са законима тог ентитета.
Потраживања према предузећима и банкама који се приватизују сматраће се одговорношћу ентитета који врши приватизацију."
Па, кад' је све било у рукама ентитета, (А БИЛО ЈЕ!), зашто су побројани српски политичари пристали да се такав закон доноси на нивоу БиХ, а не у парламентима Републике Српске и Федерације БиХ?!
Апсолутно је видљиво да бошњачки политичари, у том тренутку, нису могли да ураде више од тог што су урадили. Сметао им је Дејтонски споразум, (прави назив Дејтонског споразума је Општи оквирни споразум за мир у Босни и Херцеговини), "та лудачка кошуља која нам је наметнута у Дејтону", тако су тих година бошњачки политичари описивали Дејтонски споразум, чврсто ријешени да је скину.
Предлагањем и усвајањем Оквирног закона о приватизацији предузећа и банака у БиХ, врло лукаво су у своју игру увукли недовољно способне и за овај ниво политике недовољно интелигентне српске политичаре, који су једноставно утрчали у постављену замку.
Потписивање Бечког споразума и његовог Прилога, (ради се о Споразуму о сукцесији бивше СФРЈ и Прилогу Споразума), у којем се појављује само БиХ без Републике Српске и Федерације БиХ, јединих правих сукцесора (НАСЉЕДНИКА) по Дејтонском споразуму и Уставу БиХ, био је сљедећи лукави потез бошњачких политичара. Тај Бечки споразум, односно његово његово потписивање од стране тадашњег министра иностраних послова, Бошњака из Федерације БиХ Златка Лагумџије, је и утемељило политички проблем звани "државна имовина БиХ".
(Доктор Драган Ђокановић, 16. 07. 2023)
Пратећи текстови:
