Република Српска

Приказивање чланака по тагу Sud Bosne i Hercegovine


Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ прихватио је захтјев СНСД-овог посланика Милорада Којића да Приједлог закона о престанку важења Закона о Тужилаштву БиХ и Приједлог закона о престанку важења Закона о Суду БиХ, разматра по хитном поступку.
Предложеним законима је дефинисано да даном ступања на снагу тих закона престају да важе Закон о Тужилаштву и Закон о суду БиХ.

Да ли је реално за очекивати да приједлози ових закона буду и прихваћени у Представничком дому и Дому народа ПС БиХ?

Сваком ко иоле прати бошњачку политику јасно је да бошњачки посланици неће гласати за приједлоге закона којима се жели укинути Суд и Тужилаштво БиХ.

Ако је то тако, а и у СНСД-у знају да је то тако, зашто је уопште покренута иницијатива да се о тим законима расправља у Парламентарној скупштини БиХ?

Можда СНСД-овци желе да јавности у Републици Српској покажу да договор на ту тему у Сарајеву није могућ, и да сугеришу да је Народна скупштина Републике Српске право мјесто на којем би требало да се креира државна политика Републике Српске?
То би, по мом мишљењу, било размишљање које заслужује подршку Срба.
Наравно, ако у СНСД-у размишљају на такав начин, онда би требало свом народу да објасне зашто су својевремено гласали за законе који су омогућили настанак институција које сада желе да укину, и шта се то десило па су "окренули ћурак". Покренути судски процес против предсједника Републике Српске и шефа СНСД-а Милорада Додика не би требало да буде једини разлог за јучерашњу СНСД-ову иницијативу у Представничком дому ПСБиХ.
Без тог објашњења с правом се може мислити да СНСД постоји због свог оснивача и предсједника, а не ради Републике Српске и Срба.

(Доктор Драган Ђокановић, 21. 11. 2023)

Објављено у РЕПУБЛИКА СРПСКА
 
Читам јутрос бројне нападе из Републике Српске упућене у правцу Суда БиХ...
Разлог за нападе на Суд је одређивање двомјесечног притвора генералу Миломиру Савчићу, предсједнику Борачке организације Републике Српске, због његових јавних коментара. Савчић је, наиме, за медије говорио о томе да треба одбацити одлуку Валентина Инцка те да војно руководство Републике Српске не може прихватити геноцид и осудити себе...
 
Да подсјетим да је Суд Босне и Херцеговине основан 12. новембра 2000. на основу одлуке високог представника за БиХ којом је донио Закон о Суду Босне и Херцеговине, а којег је Парламентарна скупштина БиХ усвојила 3. јула 2002. године. За Закон о Суду БиХ гласали су посланици изабрани на општим изборима 2000. године. У моменту усвајања споменутог закона у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ радило је и гласало шест непосредно изабраних посланика СДС-а, два посланика ПДП-а, један посланик коалиције СНСД- ДПС, те по један посланик СДА, Социјалистичке партије, СДП БиХ, Странке за БиХ и СНС РС.
Значи, Суд БиХ јесте основан одлуком високог представника за БиХ, али су рад Суда, гласањем за Закон о Суду БиХ, правно утемељили и представници из Републике Српске.
Ради се о представницима из Републике Српске изабраним на изборима 2000. године.
 
У Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ, на изборима 2000, изабрани су сљедећи српски представници Мирко Бањац, Жељко Билбија, Тихомир Глигорић, Мирко Јовановић, Љубомир Ковачевић, Бранислав Лолић, Мирко Мијатовић, Жељко Мирјанић, Зоран Спасојевић, Душан Стокић, Момир Тошић, а у Дом народа ПС БиХ из Народне скупштине Републике Српске делегирани су Драгутин Илић, Момчило Новаковић, Драгутин Родић, Никола Шпирић и Горан Тучјачанин.
Суд БиХ не би постојао без њихових гласова.
 
(Доктор Драган Ђокановић, 10. август 2021)
Објављено у РЕПУБЛИКА СРПСКА