Република Српска

Приказивање чланака по тагу Бранко Ђерић

 

Бранко Ђерић, први предсједник Владе Републике Српске

djericslikaКњига Драгана Ђокановића под предњим насловом броји преко 300 страница текста, са већим бројем издвојених пасуса, навода и цитата, као и слика, тј. фотографија и других илустрација које на свој начин, и документовано, говоре о једном времену и догађајима у њему. То вријеме (ријеч је периоду 1992–1995) је, као што се види, иза нас. Но, оно је од великог историјског и политичког значаја, јер се у његовим вртлозима стварала Република Српска и савремена, дакле, дејтонска Босна и Херцеговина, дајући тако посебан тон и драж овој књизи.

У књизи аутор настоји, будући да је и сам учесник и актер југословенске кризе и распадања земље у ратном пламену и с драматичним посљедицама, да у улози свједока изнесе своја сјећања на борбу, и сјећања из борбе, српског народа у Босни и Херцеговини за своја права и државноправне интересе. Та сјећања и свједочења су утолико значајнија јер их даје не само очевидац него, прије свега, неко истанчаних интелектуалних погледа и промишљања и човјек завидног политичког искуства и дјеловања. Свакако, бити очевидац није довољно; важна је и морална, емоционална, тј. инетелектуална храброст да се отворено проговори и о успјесима, али и грешкама српске политике у БиХ, и шире, тог доба, а било их је пуно. И, о томе ова књига говори. Њена и његова истина требало би да је и вјеродостојна и мериторна и мјеродавна.

Драган Ђокановић је силни политички труд уложио, између осталог и као лидер једне партије, на очувању Југославије кроз институцију тзв. Конвенције о Југославији. Потом ће касније, кад се отворио ратни сукоб, као повјереник власти Републике Српске чинити немале напоре на стабилизацији стања на терену, бољем функционисању власти, те израстању Српске у демократско и правно уређено друштво, друштво које поштује женевске конвенције, властити устав и правну норму уопште.

Да је проницљив, оштрог ока и способан да исправно закључује – у то сам се увјерио чим сам га у почетку рата упознао. Али, шта ће он, млади љекар у политици, питао сам се, а питаће се и сваки читалац, и још са тек оформљеном породицом? У овој књизи ће читалац наићи на реченицу: „...Ово није борба за власт, ово је борба за државу, мир и демократију“, а коју је Ђокановић изговорио на отварању Конвенције о Југославији 03.01.1992. године у Београду. Разумијевањем те реченице, и пажљивим читањем ове његове књиге, читалац ће лако закључити да се аутор књиге борио за државу у којој ће моћи мирно да живи са својом породицом и гради слободно и демократско друштво, поручујући тако својим примјером и другима, мислећим људима, шта им је у тим судбоносним данима чинити. Није успио у спашавању Југославије. Успио је у стварању Републике Српске, у стварању СДС-а, у иницијативи формирања опозиције у Републици Српској, итд. испољавајући често велику одлучност у борби против неконструктивних, боље речено деструктивних, мишљења неких утицајних политичара у Републици Српској.

Драгану Ђокановићу и као свједоку значајних догађаја из наше историје, али и као писцу књиге, те добром стилисти који вјешто и с лакоћом пише, морамо бити захвални на овом великом дару који нам је поклонио и труду који је уложио. И што нам је на овај начин оживио и поновно дочарао то судбоносно доба, значајно за српски народ и дејтонску БиХ.

Ова књига за аутора, разумије се, представља његова мемоарска сјећања, тј. његову животну причу, и тако је треба схватити, а за све нас остале – дио наше новије историје.
Проф. др Бранко Ђерић

 

Владимир Лукић, други предсједник Владе Републике Српске


lukicОва књига или боље речено дјело др Драгана Ђокановића веома упечатљиво говори, поред осталог, и о њему као учеснику бројних предратних, ратних и поратних догађаја. На почетку треба констатовати да га је красила храброст, патриотизам, завидан углед међу сарадницима, а посебно је као министар уживао углед од стране старјешинског кадра Војске Републике Српске. Волио је свој народ, међутим није мрзио друге народе.

Књига је писана јасним и течним српским језиком – документаристички, и биће незаобилазна литература многима који буду жељели да пишу, односно да се баве нашом новијом историјом. Важна карактеристика ове књиге је тачност интерпретација бројних догађаја, што иначе карактерише и друга казивања др Ђокановића.

Веома је упечатљиво приказао напоре, посебно српских политичара, као и појединаца из муслиманског народа да се сачува Југославија... Нажалост, против бивше Југославије неспорно су били Европска заједница и САД. Југославија је, поред више противника из Европе, а Ђокановићева књига свједочи и о томе, имала и своје унутрашње противнике, јер против Југославије су били Словенци, Хрвати, Македонци и Муслимани. Читајући ову књигу долази се до закључка да је бивша савезна држава била заблуда претходних генерација српских политичара, јер ни најискренији приједлози српских политичара деведесетих година двадесетог вијека о очувању Југославије као демократске државе равноправних република и равноправних народа, нису прихваћени. Разбијање Југославије, проузроковало је и подјелу Босне и Херцеговине. „Најављено усвајање Декларацијe о сувереној БиХ, највјероватније, и нажалост значи крај Босне и Херцеговине онакве каква је сада“, упозорава Ђокановић, још у фебруару 1991. године...

Српски посланици, књига говори о томе, у ноћи између 14. и 15. октобра 1991. године напуштају Скупштину, а представници остала два народа без законите скупштинске већине усвајају Меморандум о суверености БиХ, као први докуменат на путу међународног признања Босне и Херцеговине. Они доносе сва акта која су потребна једној држави и, наравно, ради непоштовања воље српског народа исказане на Плебисциту 9. и 10. новембра 1991. године, добијају крњу државу БиХ.

На почетку пута српске самосталности, одржана је оснивачка Скупштина српског народа у БиХ у згради републичке скупштине у Сарајеву, 24. oктобра 1991. године. Практично Срби у БиХ нису имали другог избора него да, како пише др Ђокановић, донесу „Декларацију о проглашењу Републике српског народа Босне и Херцеговине, коју је Скупштина српског народа усвојила 9. јануара 1992. године, у Хотелу ‘Холидеј ин’.“

Аутор је, у својој књизи, приближио читаоцу и Кутиљеров мировни план и понашање Алије Изетбеговића, који је умјесто мира изабрао ратну опцију за БиХ. Догађаје који су слиједили др Ђокановић сериозно је представио, а није му било ни тешко, јер им је био свједок. Дао је углавном тачан пресјек међуљудских и политичких односа у свим структурама Републике Српске; описао бројне грешке и лоше потезе које је током рата повлачило руководство СДС-а... Писац овог вриједног рада није заборавио да право мјесто да Републици Србији и њеном предсједнику Слободану Милошевићу, борцима Републике Српске, као и њеним другим ствараоцима те храбром српском народу. Са 63 приче, бројним фотографијама и цитатима изјава и интервјуа, од дана када је ушао у политику па до ове мемоарске хронике, др Драган Ђокановић, не свједочи само о настајању Републике Српске – од идеје до Дејтона – него читаоцу показује колико је било потребно упорности, труда, храбрости и здравог разума, aли и кроз шта је морао да прође са својом породицом да би уопште дошао у позицију из које се може написати књига са оваквом тематиком, а коју би требало генерације да читају.
Проф. др Владимир Лукић, емеритус с.р.

(Из књиге "Република Српска од идеје до Дејтона", аутор: Драган Ђокановић)

 

knjiga clanak

 

Повезани чланци:

1. https://srpska-portal.com/index.php/republikasrpska/item/83-republika-srpska-je-djelo-za-sva-vremena

2.  https://srpska-portal.com/index.php/republikasrpska/item/80-cast-nam-je-sto-smo-ucestvovali-u-ovom-velikom-poslu

3. https://srpska-portal.com/index.php/republikasrpska/item/33-dr-dragan-djokanovic-utemeljitelj-je-nastanka-republike-srpske

4. https://srpska-portal.com/index.php/tv-srpska/video/2-uvod-u-proglasenje-republike-srpske

5. https://srpska-portal.com/index.php/tv-srpska/video/3-dr-dragan-djokanovic-nastanak-republike-srpske

Објављено у РЕПУБЛИКА СРПСКА