Никада не смијемо да заборавимо да нам је Република Српска прихваћена у Дејтону, у Сједињеним Америчким Државама.
Никада не бисмо требали да помислимо да се то десило из љубави према нама, или зато што су САД цијениле неког из нашег руководства, неког из Војске. Не! Апсолутно НЕ! Тадашњем предсједнику САД требали су политички поени, и ја сам то знао. Преко породице Месингер, истакнутих чланова Демократске странке, и личних пријатеља породице Клинтон, послао сам поруку да је нама, Србима из БиХ, најважније да се прихвати Република Српска. Претходно сам придобио подршку академика Михајла Марковића, Миломира Минића, генералног секретара СПС-а, потом и Слободана Милошевића.
Било је проблема да Милошевић постане главни ослонац за заустављање рата у БиХ и прихватање Републике Српске, али сам 1. фебруара 1995. године, на конференцији за медије у ТАНЈУГ-овом међународном прес центру, у Београду, био изричит, рекавши: "Само Слободан Милошевић, јер је предсједник Србије и у својим рукама има полуге власти којима може да заустави Караџића, Крајишника и све оне који их слиједе, а који су изабрали рат за трајну опцију!" Дакле, Караџићева политика, коју је почео да заговара у прољеће 1993, реактивиравши СДС на неприхватљивој политичкој платформи, била је највећи проблем за завршетак рата и прихватање Републике Српске. Присјетите се свих оних СДС-ових протеста против Дејтонског споразума...
Према томе, нејасно је зашто је руководство Републике Српске, на челу са Милорадом Додиком, одлучило да баштини Караџићеву политику, да постане непријатељ Сједињеним Америчким Државама, земљи која је постала први гарант Републике Српске.
У политици доминирају интереси, сви знамо да је тако! А кад' је већ тако, онда гледајмо и ми интересе Републике Српске.
(Доктор Драган Ђокановић, 01. 06. 2024)
"Слушај, молим те, општепознато је да су се бројни политичари обогатили на рачун Републике Српске, а шта мислиш да ли су ти људи, макар један једини дан, покушавали да одгонетну како се могло десити да Република Српска буде прихваћена од стране међународне заједнице у ситуацији подигнутих Хашких оптужница против њених челника и врло тешке војничке ситуације на терену? Да ли си и ти, било када, поставио себи питање како се десио такав заокрет у политици Запада према Милошевићу па да од политичара којег су медији са тог простора упорно називали 'балкански касапин' постане фаворит за завршетак рата у Босни и Херцеговини?", упитао сам, једном приликом, државног посланика са овог нашег простора...