Руска Федерација и Повеља Уједињених нација спасоносна су рјешења за мир у Босни и Херцеговини.
Члан 39. Повеље Уједињених нација каже: "Савјет безбједности процјењује да ли постоји пријетња миру, повреда мира или агресија и даје препоруке или одлучује које ће мјере бити предузете, у складу са чланом 41. и 42, да би се одржали и успоставили мир и безбједност у свијету."
У Члану 40. пише: "Да би спријечио погоршање ситуације, Савјет безбједности може, прије него што да препоруке и одлучи о мјерама предвиђеним у члану 39, позвати заинтересоване стране да се повинују оним привременим мјерама за које Вијеће сматра да су потребне или пожељне. Такве привремене мјере не смију имати утицаја на права, захтјеве или положај заинтересованих страна. Савјет безбједности дужан је да води рачуна о неиспуњавању таквих привремених мјера."
Е, управо на Члан 39. Повеље Уједињених нација позвала се Руска Федерација и обезбиједила одржавање хитне сједнице Савјета безбједности УН-а, те, по свему судећи, сачувала мир у Босни и Херцеговини - који је једностраним и бескрупулозним активностима бошњачких политичара, (подржаних од српских непријатеља са Запада), и њиховим ратнохушкачким изјавама био опасно угрожен. Наравно, неодмјерених изјава било је и из Републике Српске.
Хвала, Русијо!
(Доктор Драган Ђокановић, 30. 04. 2024)
Поштовани становници Републике Српске, да ли сте знали да је Парламентарна скупштина Босне и Херцеговине на сједници Представничког дома, одржаној 28. септембра 2005. године, и на сједници Дома народа, одржаној 5. октобра 2005. године, усвојила Закон о одбрани Босне и Херцеговине? Да ли знате да у Члану 84. тог закона, а који има и свој поднаслов под именом "Активности за пријем у НАТО", пише:
"Парламентарна скупштина, Вијеће министара Босне и Херцеговине, Предсједништво, те сви субјекти одбране, у оквиру властите уставне и законске надлежности, провешће потребне активности за пријем Босне и Херцеговине у чланство НАТО-а."?
Примјена овог закона - који је у ПСБиХ евидентиран 5. октобра 2005. под бројем 226/05, којег су потписали предсједавајући Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ Никола Шпирић и предсједавајући Дома народа Парламентарне скупштине БиХ Мустафа Памук - почела је од 1. јануара 2006. године.
Значи, све активности везане "за пријем БиХ у чланство НАТО-а", а које су услиједиле након 1. јануара 2006. године, биле су законска обавеза "Парламентарне скупштине, Вијећа министара Босне и Херцеговине, Предсједништва, те свих субјеката одбране у БиХ".
Скорашњи експлицитни став Амбасаде Руске Федерације у БиХ да ће "предузимање корака на прикључивању БиХ НАТО-у сматрати непријатељским чином и да ће морати да реагује" подстакао ме да дам свој допринос на упознавању становника Републике Српске са дјеловањем српских представника у Парламентарној скупштини Босне и Херцеговине, у конкретном случају ради се о мандату четвртог сазива Парламентарне скупштине БиХ који је почео 2002. и трајао до 2006. године а који је и усвојио Закон о одбрани БиХ и пут БиХ у НАТО подвео под законску обавезу.
Вјерујем, поштовани становници Републике Српске, да нисте ни знали за постојање Члана 84. Закона о одбрани БиХ, као што не знате ни за бројне друге законе за које су српски представници у Сарајеву дизали своје руке, а вас никада о томе нису обавјештавали. Нису вам, поштовани бирачи из Републике Српске, у својим предизборним активностима, ти вајни посланици, ни говорили шта ће да раде у Парламентарној скупштини БиХ нити су вам на крају својих мандата рефрерисали шта су радили у те претходне четири (супер плаћене) године. Нису вас о томе обавијестиле ни њихове политичке странке, а поновно су од вас тражиле гласове за те исте или, пак, неке друге своје "војнике"...
На окаченој фотографији можете видјети које су политичке странке из Републике Српске имале своје посланике у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ у моменту усвајања Закона о одбрани БиХ, усвојеног у јесен 2005. године током мандата четвртог сазива ПСБиХ. Српска демократска странка (СДС) је имала пет мандата, Савез независних социјалдемократа (СНСД) три, Партија демократског прогреса (ПДП) два, а по један мандат Социјалистичка партија Републике Српске и Српска радикална странка Републике Српске.
(Др Драган Ђокановић, 21. март 2021)
Бројни свјетски медији су претходних дана извјештавали о случају "Позлаћена икона", коју је Српски члан предсједништва БиХ и актуелни предсједавајући предсједништва БиХ Милорад Додик, као лични (или, можда, државни?) поклон, уручио министру иностраних послова Руске Федерације Сергеју Лаврову...
За врло кратко вријеме се сазнало да се ради о икони старој више од 300 година; која није са простора Босне и Херцеговине и која никада није била власништво БиХ, а није била ни у власништву неког њеног држављанина.
Наравно, Министарство иностраних послова Руске Федерације, промптно је реаговало и обавијестило јавност да ће икона бити враћена предсједавајућем предсједништва БиХ, особи која је поклон и уручила њиховом министру...
С обзиром на то да, у свему овоме, постоје основи сумње да се ради о украденом предмету, и то врло скупоцјеном и историјски значајном предмету, а да се уручивање истог десило на територији Републике Српске, постаје крајње сумњиво ћутање њених надлежних институција...
Шта каже Кривични законик Републике Српске?
"Тешка крађа (Члан 226)
- Ако је украдена ствар од посебног историјског, научног или културног значаја, или вриједност украдене ствари прелази износ од 50.000 КМ, учинилац ће се казнити казном затвора од три до петнаест година.
Превара (Члан 230)
(1) Ко у намјери да себи или другоме прибави противправну имовинску корист доведе неко лице лажним приказивањем или прикривањем чињеница у заблуду или га одржава у заблуди и тиме наведе да то лице на штету своје или туђе имовине нешто учини или не учини, казниће се казном затвора од шест мјесеци до три године.
(3) Ако је дјелом из става 1. овог члана прибављена имовинска корист или је проузрокована имовинска штета у износу који прелази 10.000 КМ, учинилац ће се казнити казном затвора од једне до пет година, а ако тај износ прелази 50.000 КМ, казниће се казном затвора од двије до десет година.
(4) Ко дјело из става 1. овог члана учини само у намјери да другог оштети, казниће се новчаном казном или казном затвора до двије године.
(5) Покушај дјела из става 1. овог члана је кажњив."
Док сам читао наведене законске параграфе, наметнуло ми се логично питање: Зашто се, о случају "Позлаћена икона", не оглашавају министар полиције Републике Српске и министар правде Републике Српске?
Заглушујуће ћутање РТРС-а о свему томе, уопште ме не изненађује...
(Др Драган Ђокановић, 21. децембар 2020)