Приказивање чланака по тагу Drugi svjetski rat

Да бисмо у потпуности схватили продор партизанских јединица, масовно ојачаних "прелетачима" Хрватима - војницима и официрима Павелићевих усташа и домобрана - у Србију, а са територије НДХ, морамо пажљиво прочитати писмо-позив које је краљ Петар II написао из Лондона. Тако ћемо разумјети и реченице Стјепана Месића, које је овај хрватски политичар и један од најекспониранијих разбијача Југославије, изговорио на усташком скупу у Аустралији, 1992. године: "У Другом свјетском рату, видите, ми смо два пута побиједили, а сви други само по једном. Ми смо побиједили 10. априла, кад су нам Силе осовине признале Хрватску и побиједили смо послије рата када смо се нашли с побједницима, за побједничким столом."

Човјек који је требало да буде српски политички лидер у Другом свјетском рату, од почетка па до његовог краја, краљ Петар II, уочи похода комуниста и њихових оружаних снага на Србију, 12. септембра 1944. године, огласио се из Лондона, сљедећим саопштењем и позивом:

"У овим судбоносним и за Југославију великим данима, када победоносне армије Совјетског Савеза стоје на нашој граници с једне стране, а америчке и британске с друге стране, када је дан наше слободе у пуном сванућу, позивам све Србе, Хрвате и Словенце да се уједините и приступите Народноослободилачкој војсци под маршалом Титом. (...) том нашом народном војском, која је једнодушно призната, подржавана и помагана од наших великих савезника, Велике Британије, Совјетског Савеза и Сједињених Држава Америке.
Сви они, који се ослањају на непријатеља против интереса свог властитог народа и његове будућности, и који се не би одазвали овом позиву, неће успети да се ослободе издајничког жига, ни пред народом ни пред историјом. Овом мојом поруком вама, одлучно осуђујем злоупотребу имена краља и ауторитета круне, којом се покушавало оправдати сарадња са непријатељем и изазвати раздор међу борбеним народом у најтежим часовима његове историје, користећи тиме само непријатељу."

Значи, Југословенска војска у отаџбини, која је требало да буде аутентична насљедница српских јуначких формација са Солунског фронта и трајни савезник сила побједница из Првог свјетског рата, због медиокритета и глупана из српског политичког естаблишмента, нашла се у ситуацији да јој њен краљ, њен политички лидер, савјетује да се приклони загриженим и освједоченим непријатељима Краљевине, Брозовим комунистима, значајно ојачаним доскорашњим припадницима усташких и домобранских Павелићевих јединица, србомрсцима из НДХ јер су они одабрани да буду та права страна.

(Доктор Драган Ђокановић, 30. 11. 2024)

Везани чланци:

1. https://srpska-portal.com/index.php/republikasrpska/item/1299-kralj-i-vlada-u-londonu-a-neprijatelji-srba-nadiru-sa-svih-strana

У објави "Овако је пала српска политика", написао сам: "Након капитулације Италије, главног спонзора усташке НДХ, и процјена да се ближи крај тој фашистичко-нацистичкој творевини, Комунистичка партија Југославије отвара врата партизана и Павелићевим војницима. На тај начин се драстично мијења етничка структура унутар партизанских јединица, на територији НДХ. Хрватски војници постају знатно бројнији од Срба, усташким и домобранским официрима признати су чинови - тако да су се створиле све претпоставке да се зацементира стање до којег се дошло убијањем стотина хиљада Срба и присилним покатоличавањем такође стотина хиљада Срба."

Морао сам навести овај одломак, да бисмо лакше разумјели наставак пада српске политике која је након побједе у Првом свјетском рату довела до државе у којој су се сви Срби нашли, а која се у току Другог свјетског рата урушила као кула од карата.
Слом српске политике најбоље су искористили Брозови комунисти, који су у прве двије године рата, дјелујући на територији НДХ, профилисали своју политику подјеле територије Краљевине Југославије на федералне државе, јачали своје партизанске јединице, планирајући војнички улазак и у Србију.
Шанса да уђу у Србију као озбиљан оружани фактор, појавила се након масовног преласка усташа и домобрана у њихове јединице. У томе их нису могле спријечити ни четничке оружане формације, које су такође дјеловале на територији НДХ. Оне, четничке оружане формације, без политичких лидера и немања правих политичких одговора на актеулне догађаје у којима се нашао српски народ у НДХ - нису биле страна која је могла побиједити у том рату и ставити територију НДХ под своју контролу.

Ни међународни континуитет Краљевине Југославије, којег су у Лондону чували избјегли краљ и Влада, није, у годинама рата, могао да помогне српском народу, којег су масакрирали бројни непријатељи, надирући са све четири стране свијета.

(Доктор Драган Ђокановић, 30. 11. 2024)

Отворено писмо Господину Јенсу Столтенбергу, генералном секретару НАТО-а...

Господине Столтенберг,

Знам да основна формула у НАТО-у гласи:
"Чланице су сагласне да ће се оружани напад на једну или више њих у Европи или у Сјеверној Америци сматрати нападом на све њих."

Али не знам, Господине Столтенберг, када вас Срби не нападну, а неће то никада урадити, ни као Савез, а ни појединачно, да ли ћете се сви сручити на нас, или ћете то радити појединачно, чланица по чланица?

Господине Столтенберг, Ви и Ваш отац прихватали сте се незахвалних улога да одлучујете о судбини нас Срба. Мислим, а вјерујем да ћете се и Ви сложити са мном, да је то превише за чланове једне породице. Не вјерујем да сте од Бога одабрани за такав чин! Ближи сам вјеровању да су неке снаге - антисловенске, антиправославне и антисрпске - и Вас и Вашег оца, по неким критеријумима, мени непознатим критеријумима, изабралe за такве улоге...

Господине Солтенберг, Ви сте образован човјек, сигуран сам да познајете како су текли и Први и Други свјетски рат... Страдали смо, Господине Столтенберг, страдали смо ми Срби... Милиони Срба су оставили кости на овом свом Балкану... Све пред најездом Ваших данашњих "војно-политичких" савезника...

И у овом 21. вијеку, Господине Столтенберг, као да се поновно отварају старе ране...
Не дозволите, Господине Столтенберг, још један ратни поход на Србе!
Ништа Вам у НАТО-у није непознато, ниједан план није сакривен од Вас... Све знате...

Нису Вам, господине Генерални секретару НАТО-а, Срби криви ни за шта, нити планирамо да вас нападнемо.
А бранићемо се. Бранићемо се сигурно, и храбро, Господине Столтенберг!

С поштовањем!

(Доктор Драган Ђокановић, Република Српска, 08. 10. 2023)