Приказивање чланака по тагу Mrkonjići

Свети Василије Острошки рођен је као Стојан Јовановић у селу Мркоњићи, 1610. године.

Плашећи се Турака и данка у крви (одвођење способних дјечака у Турску, у јањичаре), родитељи су га, као дванаестогодишњака, послали у манастир Завалу. Након неколико година боравка у Завали и почетног црквеног описмењавања прешао је у требињски манастир Тврдош. У Тврдошу је, након завршетка манастирске школе, примио монашки чин са именом Василије. Постао је и парох поповопољски, а након напредовања и добијања црквеног чина архимандрит, одлази у Пећку Патријаршију. Након боравка у Пећкој Патријаршији, службовао је на Светој Гори, Влашкој и Украјини. Године 1638. архимандрит Василије је, одлуком Светог синода, рукоположен за митрополита херцеговачког, са обновљеном светосавском титулом - митрополит Захумски.
Митрополит Захумски Василије био је прогањан и клеветан и од милитантних римокатоличких мисионара и прелата. Био је свргаван са митрополитског престола у Требињу од стране лажног епископа унијате Саватија 1641. године. Излаган је и бахатостима племенских кнезова и ускочких четовођа.

Када су Турци разорили Тврдош, кренуо је пут Свете Горе, али га народ зауставља у Бјелопавлићима, обећавши му издржавање (тако што ће му свако давати по мјерицу пшенице). Владика је остао и најпре се подвизавао у једној пећини у Пјешивцима, а касније прелази у острошку пећину. У манастиру Острог је наставио свој строги подвижнички живот. Посљедњих 15 година свог живота провео је у пећинској испосници у Горњем Острогу.

Умро је 1671. године. Седам година касније јавио се у сновиђењу благочестивом игуману манастира Светог Луке у Жупи Никшићкој Рафаилу Косијеревцу ("и убиједи га тек из трећег пута, опрљивши, према сновима опрезног, калуђера жаром из кадионице у сну, од чега га и по пробуђењу бољаше ожарено лице, да пође са својим монасима у Острог и да тамо, уз заједнички пост и молитве и свакодневно служење Свете Литургије, са братијом острошком, отворе његову гробницу". А када отворише Свечеву гробницу, угледаше његово прослављено, нетрулежно тијело, жуто као восак и мирисаво као босиљак. А онда, са трепетом и молитвама подигавши и ставивши Светога у Свети Кивот, преодјенуше га у нове свештене одежде, и узнијевши га уз греду, положише у храм Светог Ваведења, испред иконостаса, у коме ускоро би фрескописан и најстарији Свечев лик на зиду насупрот улазу.

Свечеве мошти и свечев гроб чувају се у манастиру у Острогу.
Српска православна црква слави Светог Василија Острошког 12. маја.

(Припремио: Доктор Драган Ђокановић, 11. 05. 2025)