Јуче сам написао да је Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ прихватио захтјев СНСД-овог посланика Милорада Којића да Приједлог закона о престанку важења Закона о Тужилаштву БиХ и Приједлог закона о престанку важења Закона о Суду БиХ, разматра по хитном поступку.
Предложеним законима је дефинисано да даном ступања на снагу тих закона престају да важе Закон о Тужилаштву и Закон о суду БиХ.
Да ли су Којићев приједлог да Парламентарна скупштина БиХ расправља о укидању Тужилаштва БиХ и Суда БиХ подржали сви Срби - представници политичких странака из Републике Српске?
Нису сви подржали! Нису подржали представници СДС-а, ПДП-а и Вукановићеве листе.
Члан Вукановићеве странке Ненад Грковић гласао је против оба приједлога представника СНСД-а. Младен Босић из СДС-а гласао је против приједлога да се у дневни ред уврсти приједлог закона о укидању Тужилаштва БиХ, а свој глас није дао ни за уврштење у дневни ред приједлога закона о укидању суда БиХ. Бранислав Бореновић, Мира Пекић (ПДП) и Дарко Бабаљ (СДС) ни у једном случају нису подржали приједлог СНСД-овог представника.
Из свега овог може се извући само један закључак: СДС, ПДП и Вукановићева листа су за наставак централизовања БиХ.
Дакле, представници СДС-а, ПДП-а и Вукановићеве листе, опозиционих странака из Републике Српске, својим немудрим и инаџијским понашањем, настављају са брукањем опозиционе политике у Републици Српској. Таквим понашањем, које велики број Срба неријетко карактерише и као издајничко, напросто тјерају бираче у Српској да и на сљедећим изборима, по ко зна који пут, дају повјерење Додиковом СНСД-у и његовим трабантима.
(Доктор Драган Ђокановић, 22. 11. 2023)
У јучерашњој објави "Има ли смисла правити заједничке планове са Зуканом Хелезом, Рамом Исаком и сличним?" навео сам да је на прошлогодишњим изборима за представнике из Републике Српске у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ било 620.976 важећих листића.
На тим истим изборима за 83 посланика Народне Скупштине Републике Српске, било је 639.693 важећих листића.
На изборима за предсједника Републике Српске број важећих листића био је 637.823.
Дакле, изборни резултати показују да је стање политичке свијести међу грађанима Српске, када су у питању Народна Скупштина Републике Српске и важност Представничког дома Парламентране скупштине БиХ, прилично изједначено. Деветнаест хиљада гласова више у корист Народне Скупштине није нешто на чему би се, у овом тренутку, и оваквом политичком реториком која влада у Српској, могла градити убједљива политичка прича о жељи грађана Републике Српске за већом сувереношћу Републике Српске унутар БиХ.
Сјећам се једног интревјуа Михаела Штајнера, (Штајнер је колико се сјећам био замјеник првог високог представника у БиХ Карла Билта, а контакт-интервју је дат у централном студију Српске Телевизије у Палама), у којем се један Србин обраћа замјенику високог представника ријечима: "Шта Ви нама ту причате о држави Босни и Херцеговини, кад' знате да Срби ниису за државу Босну и Херцеговину?". Нијемац Штајнер му је мирно одговорио: "Милион бирача из Републике Српске је гласало за своје представнике у Представничком дому Парламентране скупштине БиХ. Значи, милион бирача из Републике Српске је за постојање и изграђивање државе БиХ."
Да ли је, браћо и сестре, милион бирача из Републике Српске било политички свјесно шта ради те 1996. године, односно да ли их је више од 620 хиљада са посљедњих избора такође било свјесно да својим гласовима за представнике у Представничком дому јачају тај Дом и чине га важнијим од народне Скупштине Републике Српске?
Има ту још много да се ради на политичкој едукацији, јер сам сигуран да политичке странке из Републике Српске са бирачима у Српској не раде на прави начин, неголи их разним манипулацијама и подмићивањима користе за своје себичне интересе.
Ипак има помака, са милион гласача из Српске за централизовану БиХ, пало се на 600 хиљада... Да ли се то десило због смањења интересовања за изборе, или ради другачије политичке свијести - видјећемо у годинама које су испред нас.
(Доктор Драган Ђокановић, 04. 2023)
Напомена: Фотографисано у Источном Сарајеву - Република Српска. Источно Сарајево је резултат настанка Републике Српске!
Пратећи чланак:
Непознато ми је које је аргументе навео први предсједник СДС-а када је, на органима те странке, образлагао разлоге учешћа СДС-а на изборима за Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ, 1996. године. Не вјерујем да су чланови Главног одбора СДС-а могли да наметну предсједнику странке ту опцију.
Дакле, непознато је зашто је СДС донио одлуку да конституише Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ?
Сједили смо скупа, један поред другог, први предсједник СДС-а и ја, на сједници Скупштине БиХ, 14. октобра 1991. године, када су муслимански и хрватски посланици прегласали посланике СДС-а... Врло добро знам зашто смо, тада, изашли из скупштинске сале и кренули путем стварања Скупштине Срба у БиХ. Такође знам која је и колика била моја улога у настанку наше Скупштине.
Нажалост, 1996. године, први предсједник СДС-а и ја нисмо имали никакву комуникацију. Нисмо је имали ни 1995. године. Наше посљедње виђење било је у августу 1994. године, када сам и дефинитивно отишао из Владе Републике Српске.
Е, те 1996. године, (када се и одлучивало који ће бити субјекти спровођења Дејтонског споразума), колико год је било у мојој моћи упозоравао сам српске политичке странке, (првенствено СДС), да није паметно да, прихватајући Дејтонски споразум на изборима, у исто вријеме када верификујемо Народну Скупштину Републике Српске и Предсједника Републике Српске, верификујемо и Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ и Предсједништво БиХ, па себи искомпликујемо положај у БиХ.
Првом предсједнику СДС-а било је забрањено учешће на тим послијератним изборима и појављивање у медијима, тако да ће и даље остати непознато зашто је одлучио да СДС утемељује рад Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ и, тим чином, "спусти" Народну Скупштину Републике Српске на степеник ниже...
(Доктор Драган Ђокановић, 28. 09. 2023)