Приказивање чланака по тагу SFR Jugoslavija

Прије 33 године, 03. јануара 1992. године, некад' у ово доба, завршили смо у Савезној скупштини потписивање документа по којем Срби из Југославије, користећи своје уставно право државотворног народа, имају намјеру да остану у постојећој савезној држави.
Након тог свечаног чина, Радован и ја, у авиону, током ноћног лета за Сарајево, договорили смо да се 4. јануара одморимо, да 5. јануара позовемо све заслужне Србе да 9. јануара дођу у Сарајево, у Хотел "Холидеј ин", на потписивање новог документа. Овај пут се радило о Декларацији о проглашењу Републике српског народа у БиХ, као федералне јединице у савезној држави Југославији.

Дакле, славећи настанак Републике Српске, није довољан само један дан за славље - потребно је прослављати Дане Републике Српске.

(Доктор Драган Ђокановић, 03. 01. 2025)

"Народна скупштина Републике Српске сматра да је Сретење 15. фебруар потребно дефинисати као Дан свесрпске државности који треба уједињено обиљежавати и прослављати заједно са Републиком Србијом", један је од Закључака које је усвојила Народна скупштина Републике Српске, везано за "Декларацију о заштити националних и политичких права и заједничкој будућности српског народа"...
Погрешно!

Упоредите, молим вас, 15. фебруар са 1. децембром, прочитајте нешто о тим важним датумима и мало размислите о њима!
Сигуран сам да ћете закључити да 15. фебруар НЕМА историјско утемељење да буде "дан свесрпске државности"!

За разлику од 15. фебруара, 1. децембар је једини дан, у цјелокупној историји Срба са наше стране ријеке Дрине, у којем смо се, као идентификовани национални субјект у краткотрајној Држави Словенаца, Хрвата и Срба, нашли у правој и међународно признатој држави са Србима из Србије и Црне Горе: Краљевини Срба...
Такође је историјска истина да су са нама у тој држави били Словенци и Хрвати, али више као резултат њихове молбе због страха од Италијана, неголи наше жеље да живимо са њима.

Потписујући Декларацију о проглашењу Републике српског народа БиХ, 9. јануара 1992, били смо свјесни да се као познати национални субјект - (Ово је врло важно да се запамти: Ми, Срби из БиХ, били смо национални субјект по свим уставима југословенске федералне јединице БиХ и свим уставима савезне државе Југославије, који су увијек били надређени уставима БиХ!) - опредјељујемо за останак са припадницима нашег народа у Србији и Црној Гори.
Нажалост, нисмо успјели да останемо у савезној држави која је била правни насљедник Краљевине Срба Хрвата и Словенаца (односно Краљевине Југославије, али смо, захваљујући Дејтонском споразуму, успјели да уз претходно, (уставима СР БиХ и уставима СФР Југославије), признати национални идентитет, добијемо и Републику Српску.

Политика коју тренутно води званична Република Српска, а тиче се ове проблематике, апсолутно је погрешна!

У овом тренутку за Републику Српску не постоји правни основ да, мимо Дејтонског споразума и Дејтонским споразумом признатих "специјалних паралелних веза" а које су прецизно дефинисане, својим законима уређује неке друге везе са Србијом, па ни "дан свесрпске државности". Макар он био и 1. децембар, иако бисмо за тај датум имали до краја утемељену историјску причу и необориву аргументацију.

Закључак: Званична Српска мора, без обзира колико дуго ће трајати тај период, да се фокусира на Дејтонски споразум и на међународне обавезе које смо преузели тим споразумом. Наравно, наша власт би морала много више да ради са бирачима на едукативном плану, а не да са званичницима из Србије ствара политичку конфузију. Едукативни рад са бирачима, а не њихово замајавање популистичким и демагошким политикама, резултоваће много бољим резултатима за Републику Српску.

(Доктор Драган Ђокановић, 07. 07. 2024)

Свједочили смо ових дана да је (не баш превише позната) пјевачица из Србије Александра Пријовић, у пет-шест наврата, напунила загребачку арену...
Предсједнику Републике Српске Милораду Додику, за суђење у Суду БиХ, стиже правна помоћ из Загреба...
Прије неколико дана у Загребу је откривена спомен-плоча на мјесту убиства српске породице Зец...

Врло, врло, сумњиво!

Могли бисмо, (и требали бисмо), да се забринемо и запитамо: јесу ли то у Хрватској ступиле на сцену нове генерације, сличне онима од послије Првог и Другог свјетског рата?
С обзиром на то да је Хрватска, захваљујући резултатима удружених подухвата својих политичара и војника, постала етнички чиста држава, те да више нема прве ни друге Југославије, не могу да се отмем утиску да су, сада, Срби-Крајишници из Републике Српске, али и Република Српска, у великој опасности...

(Доктор Драган Ђокановић, 11. 12. 2023)

Напомена: У ноћи између 7. и 8. децембра 1991. загребачки месар Михајло Зец убијен је на прагу своје куће на Трешњевици. Његову жену Марију и ћерку Александру убице су одвезле на Сљеме гдје су их ликвидирали, а тела затрпали смећем.
Убице породице Зец су признале су злочин, али су ослобођени због процедуралне грешке...