Спорт

Приказивање чланака по тагу Savjet za sprovođenje mira u BiH


Генерални секретар УН-а Антонио Гутереш, у свом писму Жељки Цвијановић, потврдио је да Високог представника за БиХ именује Вијеће за спровођење мира у БиХ и да Високи представник за БиХ није намјештеник УН -а у Сарајеву, већ намјештеник држава чланица Савјета, који за себе још увијек тврди да имплементира мир у БиХ, а у ствари спроводи своје политичке интересе...

У почетку, мисија Високог представника за БиХ, предвиђена Анексом 10. Дејтонског споразума, није била баш прецизна. Међутим, Савјет за спровођење мира, на састанцима у Бону-Санкт Петербергу и Мадриду, Високом представнику дао је овлашћења којима смо, нажалост, свједочили претходних година:
- Може да одређује мјесто и вријеме заједничких сједница органа власти Босне и Херцеговине и редослијед њиховог предсједавања.
- У случајевима када се стране у Босни и Херцеговини не договоре, може да донесе привремене одлуке обавезујуће за све органе власти.
- Може да уклони са дужности све званичнике како у Босни и Херцеговини тако и у њеним конститутивним ентитетима.
- Може да забрани сваком лицу учешће на изборима и обављање било које „изабране или именоване јавне функције, као и функције у политичким партијама“.
Високи представници су активно користили ова права. Један је чак смијенио и изабраног предсједника Републике Српске, неметнуо заставу и грб Босни и Херцеговини...

Високи представници су сваких шест мјесеци подносили извјештај Савјету безбједности УН-а и тако се стварао привид да је Високи представник у БиХ повјереник УН-а. А није то био, нити је сада! Требало је да имају акредитиве Уједињених нација за своју мисију у БиХ, али не вјерујем да им је то ико икад провјеравао...

"Да ли Кристијан Шмит има акредитиве Уједињених нација?", наивно је упитала Српски члан предсједништва БиХ Жељка Цвијановић Генералног секретара УН-а Антонија Гутереша и, наравно, остала без експлицитног одговора.

Гутерешов одговор је само потврда да ће и у наредном периоду представници Европске уније и Сједињених Америчких Држава, јер управо САД и ЕУ управљају Савјетом за спровођење мира у БиХ, подржавати Кристијана Шмита, његов мандат и овлашћења која су раније добили високи представници.
Насупрот Западу, Русија и Кина, као сталне чланице Савјета безбједности УН-а, неће хтјети да прихвате Шмита за високог представника, оспораваће му мандат и неће уважавати његове одлуке.

Република Српска се нашла у процјепу. Са једне стране је Запад са својим Шмитом, а са друге стране Русија и Кина које сматрају да Босни и Херцеговини високи представник више није ни потребан. Неспорна је и чињеница да став Русије и Кине, да Босни и Херцеговини високи представник више није потребан, дијели значајан број чланица Уједињених нација...

Нама у Републици Српској би много лакше било да и у Федерацији БиХ превладава жеља за Босном и Херцеговином као слободном и сувереном државом, па да унутар ње имамо савезника. Нажалост у Федерацији БиХ је већинско расположење на страни Запада и Нијемца Шмита, а против Републике Српске.

Након писма Цвијановићеве Гутерешу и његове нескривене поруке да би Република Српска за све нејасноће које има везано за Кристијана Шмита требало да се обрати Савјету за спровођење мира у БиХ, Република Српска се нашла у још тежој ситуацији неголи је била прије непотребног слања писма госпође Цвијановић.
Недовољно промишљеном одлуком око несрећног писма, поготово не анализирајући какав одговор може да добије - мишљења сам да је код значајног броја грађана у Републици Српској пољуљала вјеру у снагу и опстанак усвојеног закона о необјављивању одлука високих представника на територији Републике Српске.
А тај закон је велика демократска вриједност и није се требало овако поиграти са њим.

(Доктор Драган Ђокановић, 24. 07. 2023)

Објављено у РЕПУБЛИКА СРПСКА


Карл Билт, Карлос Вестендорп, Волфганг Петрич, Педи Ешдаун, Кристијан Шварц Шилинг, Мирослав Лајчак и Валентин Инцко били су, за Републику Српску, неспорни високи представници у БиХ.
Међутим, да ли је иједан од побројаних бивших високих представника именован резолуцијом Савјета безбједности УН?
Или су сви они изабрани од стране Вијећа за имплементацију мира у БиХ?
Ово су питања за госпођу Жељку Цвијановић, која се напрасно почела бавити овом тематиком?

Госпођо Цвијановић: "Високи представник за Босну и Херцеговину, заједно са Канцеларијом високог представника (ОХР) у Босни и Херцеговини, утемељени су у Лондону, 8. и 9. децембра 1995, 18 дана након парафирања Мировног споразума у Дејтону, односно пет дана прије његовог потписивања у Паризу. Управо су у Лондону оснивачи Вијећа за имплементацију мира одлучили да Високи представник за БиХ, заједно са својом администрацијом (ОХР-ом) надгледа цивилну имплементацију Дејтонског споразума. Осим надгледања спровођења Дејтонског споразума, високи представници за БиХ су, све ове године, представљали земље укључене у имплементацију Дејтонског споразума кроз Вијеће за имплементацију мира, јер их је управо то Вијеће бирало за високе представнике у БиХ."

Госпођо Цвијановић, мени је све ово познато, још од краја 1995. године...
Видећи да је Република Српска ћутке прихватила да јој је Вијеће за имплементацију мира, (које се ни спомиње у Дејтонском споразуму), поставило политичког тутора, а којем су сви кандидати за функције морали уочи избора потписати изјаве да ће им бити надређен и да ће морати беспоговорно да га слушају - пристао сам да то урадим само једном, уочи избора 1996. године.
Тада сам се кандидовао за предсједника Републике, првенствено да бих дао свој допринос верификацији Дејтонског споразума који је у међународно право увео Републику Српску као конституента БиХ. У предизборној кампањи сам се залагао да грађани изађу на изборе, да гласају само за Републику Српску јер ће, захваљујући њиховим гласовима, Република Српска након избора постати субјект спровођења Дејтонског споразума. Говорио сам им и да ћемо, ако побиједимо, на ниво БиХ, у Дом народа ПС БиХ послати своју делегацију Народне скупштине јер је само то била обавеза Републике Српске по Дејтонском споразуму. Нисам био за конститусање Предсједништва у којем ће прегласавати српског члана, нити сам био за конституисање Представничког дома ПС БиХ у којем ће такође прегласавати српске представнике из Републике Српске.
Нисам био ни за високог представника, нити за Вијеће за имплементацију мира.
Након тих избора повукао сам се из политике и пратио шта је дејтонска Република Српска себи дозволила... Наравно, медији су ме темељито игнорисали. Тек са појавом друштвених мрежа добио сам прилику да, колико толико, изађем у јавност.

Питајте свог страначког шефа и актуелног предсједника Републике Српске, госпођо Цвијановић, зашто је пристао да сарађује са високим представницима; зашто га тада није занимало ко их именује и са каквим циљем то ради...
Ни Ви, госпођо Цвијановић, нисте наиван политичар, иако сте Генералном секретару УН написали дилетантско писмо... Видјећемо да ли је то била само лична амбиција, или је пак посриједи договор унутар странке да се почне са трасирањем пута за промјену политике према Кристијану Шмиту...

(Доктор Драган Ђокановић, 23. 07. 2023)

Објављено у РЕПУБЛИКА СРПСКА