Карл Билт, Карлос Вестендорп, Волфганг Петрич, Педи Ешдаун, Кристијан Шварц Шилинг, Мирослав Лајчак и Валентин Инцко били су, за Републику Српску, неспорни високи представници у БиХ.
Међутим, да ли је иједан од побројаних бивших високих представника именован резолуцијом Савјета безбједности УН?
Или су сви они изабрани од стране Вијећа за имплементацију мира у БиХ?
Ово су питања за госпођу Жељку Цвијановић, која се напрасно почела бавити овом тематиком?
Госпођо Цвијановић: "Високи представник за Босну и Херцеговину, заједно са Канцеларијом високог представника (ОХР) у Босни и Херцеговини, утемељени су у Лондону, 8. и 9. децембра 1995, 18 дана након парафирања Мировног споразума у Дејтону, односно пет дана прије његовог потписивања у Паризу. Управо су у Лондону оснивачи Вијећа за имплементацију мира одлучили да Високи представник за БиХ, заједно са својом администрацијом (ОХР-ом) надгледа цивилну имплементацију Дејтонског споразума. Осим надгледања спровођења Дејтонског споразума, високи представници за БиХ су, све ове године, представљали земље укључене у имплементацију Дејтонског споразума кроз Вијеће за имплементацију мира, јер их је управо то Вијеће бирало за високе представнике у БиХ."
Госпођо Цвијановић, мени је све ово познато, још од краја 1995. године...
Видећи да је Република Српска ћутке прихватила да јој је Вијеће за имплементацију мира, (које се ни спомиње у Дејтонском споразуму), поставило политичког тутора, а којем су сви кандидати за функције морали уочи избора потписати изјаве да ће им бити надређен и да ће морати беспоговорно да га слушају - пристао сам да то урадим само једном, уочи избора 1996. године.
Тада сам се кандидовао за предсједника Републике, првенствено да бих дао свој допринос верификацији Дејтонског споразума који је у међународно право увео Републику Српску као конституента БиХ. У предизборној кампањи сам се залагао да грађани изађу на изборе, да гласају само за Републику Српску јер ће, захваљујући њиховим гласовима, Република Српска након избора постати субјект спровођења Дејтонског споразума. Говорио сам им и да ћемо, ако побиједимо, на ниво БиХ, у Дом народа ПС БиХ послати своју делегацију Народне скупштине јер је само то била обавеза Републике Српске по Дејтонском споразуму. Нисам био за конститусање Предсједништва у којем ће прегласавати српског члана, нити сам био за конституисање Представничког дома ПС БиХ у којем ће такође прегласавати српске представнике из Републике Српске.
Нисам био ни за високог представника, нити за Вијеће за имплементацију мира.
Након тих избора повукао сам се из политике и пратио шта је дејтонска Република Српска себи дозволила... Наравно, медији су ме темељито игнорисали. Тек са појавом друштвених мрежа добио сам прилику да, колико толико, изађем у јавност.
Питајте свог страначког шефа и актуелног предсједника Републике Српске, госпођо Цвијановић, зашто је пристао да сарађује са високим представницима; зашто га тада није занимало ко их именује и са каквим циљем то ради...
Ни Ви, госпођо Цвијановић, нисте наиван политичар, иако сте Генералном секретару УН написали дилетантско писмо... Видјећемо да ли је то била само лична амбиција, или је пак посриједи договор унутар странке да се почне са трасирањем пута за промјену политике према Кристијану Шмиту...
(Доктор Драган Ђокановић, 23. 07. 2023)