"Кад би ми неко објаснио шта сад чекају!", реченица је коју је предсједник Србије Александар Вучић изговорио док је стајао поред аутомобила у којем је био њемачки канцелар Олаф Шолц, приликом Шолцове посјете Беграду.
Сигуран сам да је огромна већина грађана, гледајући ту сцену, била сигурна да зна одговор на Вучићеву реченицу. Ја сам, пак, помислио да је у питању гужва на паркингу па да је због ње њемачки канцелар морао Вучићу приредити оно што му је приредио.
Јуче је Вучић имао сасвим другачију ситуацију. Није морао никог да чека, већ само да прихвати љубазан позив од предсједника Русије Владимира Путина да наредног мјесеца, 23. и 24. октобра октобра, дође у Казањ на самит земаља чланица БРИКС-а. Међутим, Вучић је позив одбио, говорећи да је тих дана врло заузет гостима из иностранства, те да ће му инострани гости, како је рекао, направити праву "гужву у шеснаестерцу".
Својим синовима, Николи и Александру, док су још клинци били говорио сам да им то што су браћа није гаранција да ће током живота бити и пријатељи; да пријатељство морају градити љубазношћу, искреношћу, добрим намјерама, разумијевањем, културним опхођењем једног према другом...
Не знам зашто је Вучићу требало да ријечи, попут "гужва у шеснаестерцу", стигну до предсједника Русије, а сигурно ће стићи.
(Доктор Драган Ђокановић, 06. 09. 2024)
"Добио сам позив да се придружим БРИКС-овом самиту 23. и 24. окобра, ми за тада имамо важне госте из иностранства", данас је изјавио предсједник Србије Александар Вучић.
Ако је предсједник Србије изабрао страну, не вјерујем да је народ у Србији на тој истој страни!
Мада, кад' се сјетим како су му вјеровали Срби са Косова и Метохије - не знам шта да кажем.
(Доктор Драган Ђокановић, 05. 09. 2024)
Предсjедник Француске Емануел Макрон најавио је свој долазак у Србију ријечима да жели "да поновно повеже нити једног давнашњег пријатељства, које се калило на фронту Првог светског рата са још увек живим сјећањима на војску на Солунском фронту".
Говорећи о "Косову" којег је Француска, противно Резолуцији 1244 Савјета безбједности УН-а и противно Уставу Републике Србије, признала за независну државу, Макрон је навео "да ће лично остати ангажован на спровођењу Охридских споразума"...
Охридски споразум је, да подсјетим, споразум предложен од стране Европске уније који има за циљ нормализацију дипломатских односа између (и од стране Француске признате) Републике Косово и Републике Србије. Дана 27. фебруара 2023. усмено су га прихватили премијер Косова Аљбин Курти и предсједник Србије Александар Вучић, а план за његову имплементацију усаглашен је 18. марта 2023. у Охриду.
Међутим, приче о пријатељству, о Солунском фронту (након којег су нам "пријатељи" Французи испоставили рачуне за сваку чарапу за коју смо мислили да је помоћ) и Охридским споразумима (којима се Србима са Косова и Метохије замазују очи) само су јефтина пропаганда предсједника Француске уочи главног разлога посјете Србији: продаје рафала, застарјелих борбених авиона, и муниције без које би ти авиони били само прескупа средства за мирнодопску обуку пилота. Када се зна да су их Французи већ "тушнули" Хрватима, (за сукоб са ким друго ако не са Србима), пријатељство о којем прича овај Француз могло би ускоро да прерасте у чарке између француских рафала којима ће управљати Хрвати и Срби и користити француску муницију...
Да су рафали главни разлог посјете, мада не бисмо смјели заборавити ни на подршку коју ће Макрон дати Вучићу да копањем литијума помогне Србији у њеној "енергетској транзицији" - од потенцијално највећег произвођача здраве хране у Европи у најзагађенију и добро наоружану балканску државу, потврђује и њен предсједник Александар Вучић. Он је путем својих медија поручио грађанима Србије да би куповина француских рафала била за Србију "велика ствар која би значила огроман напредак у борбеној готовости и војној моћи". Србија би, како је устврдио, била "многоструко, многоструко, многоструко јача".
Од кога?
(Доктор Драган Ђокановић, 29. 08. 2024)
"Ако се отвори рудник литијума, ове општине ће имати три пута већи буџет, имаћете пара да нећете знати шта ћете са њима...", јуче је у Малом Зворнику окупљене грађане мотивисао предсједник Србије Александар Вучић. Предсједник Србије, посјетом овој општини на западу Србије, наставио је са агитовањем за компанију Рио Тинто, да она отвори рудник литијума, без обзира на то што се народ Србије буни против тога...
"Имаћете пара да нећете знати шта ћете са њима!", ударна је реченица Вучићеве јучерашње кампање, Предсједник Србије оцијенио је да ће грађани Малог Зворника и околних општина "пасти" на обећања "да ће имати толико пара да неће знати шта ће са њима".
Слушајући јуче Александра Вучића, сјетио сам се, наравно, његових бројних обећања Србима са Косова и Метохије, а који се сада горко кају што су послушали актуелног предсједника Србије и више не бирају ријечи када говоре и пишу о њему...
Међутим, сјетио сам се и приче једне моје колегинице из Сарајева, која је прије 15-ак година жељела да осунети свог сина. Пошто је каснила са сунећењем, (син је већ постао дјечак), жељела је да се са њим договори око тог захвата. Малени није желио да пристане, па је она кренула са обећањима да ће му купити неколико малих аутомобила. Није успјела да добије његов пристанак. Трактор? Не! Ровокопач? Не! Багер? На багеру је "пао". Неколико дана након хируршке интервенције, ходајући раширених ногу због болова, рекао је мајци: "Погријешио сам! Није требало да пристанем. Не знам шта ми би."
А да ли ће грађани Малог Зворника, Крупња, Лознице и Љубовије, након Вучићевих јучерашњих обећања да ће у случају да Рио Тинто отвори рудник литијума "имати пара да неће знати шта ће са њима", одустати од свог садашњег става да не дозволе отварања рудника?
Видјећемо.
(Доктор Драган Ђокановић, 15. 08. 2024)
На моју прекјучерашњу објаву "Прави предсједник је увијек уз свој народ!", а посвећену грађанима Србије који су се окупили у Београду да од свог предсједника Александра Вучића затраже да им помогне да сачувају средину у којој живе а не да помаже компанији Рио Тинто да им она загорча живот, услиједио је коментар: "Овај народ носи телефоне са литијумском батеријом!!!"
Протумачио сам да је писац коментара желио да поручи: "Шта се буните и вама је потребан литијум! Ето, сви имате телефоне са литијумским батеријама, а нећете да Рио Тинто копа литијум у вашем крају."
У јучерашњој објави "Предсједник Србије и Влада Србије хоће да издају дозволу за нарушавање животне средине и људских права у Србији", цитирао сам реченицу представника Рио Тинта: "Сви европски произвођачи аутомобила мораће да докажу да у њиховим ланцима снабдијевања није дошло до недозвољеног нарушавања животне средине и људских права."
Само наивни могу повјеровати да ће се литијум у Србији копати због мобилних телефона и електричних аутомобила које ће правити њемачки и други европски произвођачи.
Сви они који знају да читају између редова, схватили су да је у праву Александар Вучић када је говорио о летећим таксијима. Нажалост, Вучић, омађијан обећањима из Европе и импресиониран њиховим политичарима, није разумио шта ће ти "летећи таксији" да превозе, као што није разумио ни суштину Бриселских споразума које је потписивао...
Да су у власти Србије прочитали и протумачили ријечи начелника генералштаба њемачке војске Карстена Бреуера, изговорене само пет мјесеци прије него је Вучић засмијавао грађане Србије причама о летећим таксијима, схватили би да се њемачка војска модернизује и да мора бити, како рече наведени генерал,“способна за рат, за пет година”.
“Када видим потенцијалну пријетњу коју Русија представља, за нас то значи пет до осам година припрема”, рекао је њемачки генерал за лист Ди Велт.
Дакле, а знајући и зашто је њемачки канцелар Шолц скоро долазио у Београд, прича о литијуму и литијумским батеријама - на којима би, по ријечима Александра Вучића, његових трабаната и бројних ботова владајуће касте у Србији, Србија требало да се обогати и "постане сила" - добија логичан расплет.
Литијум у Србији ће се копати због литијумских батерија, али не за летеће таксије већ за (летеће) дронове и друге уређаје на батерије, а све у склопу припрема за рат против Русије.
Па, изволите браћо из Србије! Идите за Александром Вучићем у будућност.
(Доктор Драган Ђокановић. 12. 08. 2024)
Напомена: Фотографисано у Цириху - Швајцарска.
Узгред, сигуран сам да и Швајцарска има литијума, можда и више неголи Србија, али Швајцарци знају да је независност златна.
Везани чланци:
Горња Мезија је некадашња римска провинција. Њене границе су обухватале територију данашње Србије без Војводине и без већег дијела Косова и Метохије...
Горња Мезија је била војна провинција римског царства, а највећи војни логори били су у Београду (Сингидунум) и у близини Пожаревца (Виминацијум).
Да нагласим да је рударство било главна привредна грана Горње Мезије...
Зашто пишем о Горњој Мезији?
Не асоцира ли и вас, браћо и сестре, губљење суверенитета Србије, смањивање територије Србије и планирана рударења по Србији, а управо то се пред очима свих Срба дешава под влашћу Александра Вучића, на постепени повратак Горње Мезије? Чак и јачање оружаних формација подсјећа на улогу римских легионара у чувању и одбрани рудника...
(Доктор Драган Ђокановић, 09. 08. 2024)
Напомена: Фотографисано у Берну, испред парламента независне државе Швајцарске
Литијум, литијум, литијум...
Како се десило да план експлоатације литијума постане главна политичка тема у Србији и Српској, иако ниједан политичар није о копању литијума причао прије избора?
Да ли смо морали да се нађемо пред дилемом: копати литијум или не копати литијум?
Зашто је Александар Вучић, предсједник Србије, свом народу направио тај проблем?
Зашто га у свему томе, иако види да се народ буни, планира да прати и предсједник Републике Српске, Милорад Додик?
Постоји ли још неки народ у Европи, осим Срба, којег су његови политичари оптеретила темом експлоатације литијума?
Нисам чуо, а ни прочитао да о томе брину други европски народи.
(Доктор Драган Ђокановић, 31. 07. 2024)
Напомена: Фотографисано у Требињу - Република Српска.
Замислите, молим вас, да неком падне на памет да и око Требиња почне тражити литијум? Није ни то немогуће! У Србији је око 70 општина у опасности...
"Највећи страдалници су наши људи на Косову и Метохији. Њима су свашта радили провоцирајући Вучића да почне рат. Он је то избегао и нису му нажалост захвални него га мрзе. Да није вођена таква политика, Србија би била неприпремљена, немоћнија и водила би одбрамбени рат на више терена. Такав сценарио и замка су избегнути и страни амбасадори долазе код неког ко их је надмудрио и нема захвалности већ се мржња и даље генерише" - изјавио је данас предсједник Народне скупштине Републике Српске, Ненад Стевандић, бранећи Александра Вучића од Срба са Косова и Метохије, али и од грађана Србије који су, судећи по свему ониоме што се дешава у Србији, спремни да крену у одбрану Србије од страних експлоататора, а самим тим и од Александра Вучића.
У чије име предсједник Народне скупштине Републике Српске прича, када брани Вучића, крајње је дискутабилно...
Оно што видим, пратећи медије у нашој републици, Ненад Стевандић је далеко најомраженији политичар из власти Републике Српске, тако да ономе кога он брани тешко да има спаса.
Закључак: Ако је такав Стевандић потребан у брањењу Вучића од народа у Србији, онда се Александар Вучић стварно налази у великом проблему, и то у проблему са властитим народом.
(Доктор Драган Ђокановић, 29. 07. 2024)
Из приватне поште:
"Добар дан. Како сте? Докторе, мене интересује Ваше мишљење, као човјека чија родбина ближа и даља је ратовала као и већина српског становништва у то вријеме. Можда је мало и глупо питање али ја размишљам о томе. По Вашем мишљењу да ли ће остати Република Српска!?
Ако није вријеме, боље не одговорити него некакве дипломатске одговоре ???. Хвала. Жив био. Поздрав од дјеце са Озрена!"
"Да ли ће остати Република Српска?"
До прије Декларације одговорио бих јасно: ДА, ОПСТАЋЕ РЕПУБЛИКА СРПСКА!
Нажалост, послије (Вучићеве и Додикове) Декларације - не могу то да кажем! Успјела су та двојица политичара да помјере камен из лежишта, у којем је био од 9. јануара 1992. године и у коме се добро позиционирао, учврстио... А и разна (не)времена доносила су веће количине материјала и додатно лежиште ојачавала...
Међутим, двојица политичких авантуриста, доказаних државних губитника (Косово и Коридор), упетљаних у разне закулисне игре, обећања и погрешне процјене, а окружена специјалистима за маркетинг и политичке илузије - неразумно су помјерили камен из лежишта и оставили га на милост и немилост непријатељима... А непријатељи, к'о непријатељи, увијек будни - видјели да је камен помјерен, па привлаче багере...
Ако будемо само посматрали, упашћемо у велике проблеме...
(Доктор Драган Ђокановић, 13. 06. 2024)
Из најновије приватне поште:
"Добро вече! Извињавам се на сметњи .. цитираћу Вас 'а понудио је и Србији да 9. јануар постане 15. фебруар..' Гледам данашње објаве појединих 'политичара' , плаче ми се .. Укидају ли они ово 9. јануар??? Укидају ли оно свето? Све је то по наређењу њихових власника! Имали смо референдум о 9. јануару који је послије проглашен обичном анкетом, извињавам се ако гријешим." (Б.Н)
Наравно да је опасно то што је Милорад Додик понудио 9. јануар Александру Вучићу, (намјерно наводим само њихова имена, јер за ово што раде ниједан од њих двојице нема легитимитет народа ни у Републици Српској ни у Републици Србији), али је још опаснија ствар што је Александар Вучић то прихватио. Као што је и опасна реченица из јучерашње Декларације: "Подсећајући се на Споразум од 29. августа 1995. године којим је Република Српска овластила Савезну Републику Југославију (чији међународноправни идентитет наставља Република Србија) да у њено име и за њен рачун потпише мировни споразум у Дејтону, САД и Паризу, Француска."
Непобитна је чињеница да је Декларација о проглашењу Републике српског народа Босне и Херцеговине (данашње Републике Српске) потписана 9. јануара у Сарајеву, у Босни и Херцеговини, односно тадашњој федеративној држави Југославији. Непобитна је и чињеница да је 29. августа 1995. године руководство Републике Српске овластило Слободана Милошевића да буде шеф делегације која ће, потписивањем мировног споразума, окончати рат у БиХ.
Прије него што је постао овлашћено лице и за Републику Српску, Слободан Милошевић је, обраћајући се делегацији ратне Републике Српске, рекао сљедећу реченицу: "Нико неће с вама да преговара!"
Да ли се та реченица нарочито допала Александру Вучићу, па Милораду Додику и (његовим) исподпросјечним политичарима, (Цвијановићевој, Стевандићу и Вишковићу), жели, попут Слободана Милошевића, да каже: "Нико неће с вама да преговара!"?
Све у свему, руководство Републике Српске, вјероватно се плашећи исхода суђења Милораду Додику, и те како сужава свој маневарски простор, а отвара га Александру Вучићу. Искуство Срба са Косова и Метохије нам јасно каже да није добра идеја "тикве садити" са Александром Вучићем.
(Доктор Драган Ђокановић, 09. 06. 2024)