Приказивање чланака по тагу Car Dušan

Претходних дана качио сам грбове Цара Душана, Цара Уроша, породица Немањић и Котромановић, те грб Босне из доба Српског царства...

Шта је повезало ове двије породице, Немањиће и Котромановиће, које су изњедриле велике владаре?

Политички нтереси, наравно! Али и рођачке везе.

Како су почеле родбинске везе?

Кулин бан оженио је Војиславу, сестру Стефана Немање, родоначелника династије Немањић. Потомак Кулина бана и банице Војсилаве, њихов унук, је Бан Нинослав (позната је у историји Повеља Бана Нинослава). Близак рођак Бана Нинослава, Пријезда, наслиједио је Нинослава на банском трону Босне. Пријезда је са српским краљем Драгутином (Драгутин је из породице Немањић) склопио политички савез и договорио брак свог сина Котромана и Драгутинове кћерке Јелисавете. Јелисавета је Котроману родила моћног сина Стефана (Котромановића) који је био бан Усоре, Босне и Соли и многих других мјеста, од 1322. до 1353. године. Стефан Котромановић је и рођак српског Цара Душана (Немањића) и његов савременик. С обзиром на то да је војска Цара Душана стигла све до ријека Цетине и Крке, Котромановић је морао да уважи реалност, па је Босна, у његово доба, постала дио Душановог царства, а послије смрти Цара Душана била је и у саставу Урошевог царства.
Унук Јелисаветин и Котроманов, Твртко, након смрти Цара Уроша полагао је право на краљевску круну Немањића и добио је. Лазар Хребљановић и његов зет Вук Бранковић, по основу Лазареве жене Милице, такође су били у родбинској вези са Немањићима, али не у тако блиској вези као што је био босански бан Твртко Котромановић....
То су те родбинске везе Немањића и Котромановића, а које су овјековјечене и на грбовима Цара Душана и Цара Уроша.

(Доктор Драган Ђокановић, 27. 08. 2024)

Напомена: На фотографији је грб Цара Душана. У другом реду први са лијеве стране, (рецимо у пољу Ц), је грб Босне из тог доба. У средини царског грба, испод грба Немањића (бијели двоглави орао на црвеној подлози), је грб Котромановића (црвени лав на окер жутим и плавкастим косим пољима).

Грб из времена ЦАРСТВА СРБА!

Напомена: Фотографија грба Цара Душана је из преписа Илирског грбовника израђеног за Петра Вукославића у Сплиту 1700. године. Дуго времена се налазио у посједу породице Борели која је живјела у околини Задра, па је познат и под тим именом.

Илирски грбовник настао је у 16. вијеку, а сачувано је и описано свега 16 верзија овог грбовника које се налазе у најзначајнијим свјетским библиотекама и установама. Међу њима је и Вукославићев грбовник.

Препис Вукославићевог грбовника, прелијепу и скупо укоричену књигу, добио сам на поклон од драгог Бранка Ћупића из Будве, 2023. године.

(Доктор Драган Ђокановић, 24. 08. 2024)

"Хеј, драги, драги
Божурове сади
Ја ћу воду, а ти корен
Нек изникну млади!"

"Косовски божури
Расцветајте се ви
Прошлост славну, цвеће својих
И даље чувајте ви."

Да се војска на Косово врати,

А "Кад се војска, мајчице, на Косово врати
И дојезди до славних Дечана,
И дојезди, мајчице, до славних Дечана
И Призрена, мајчице, града царевога..."

(Доктор Драган Ђокановић, припремио из три пјесме, а само једну ријеч својевољно измијенио и само једно слово својевољно додао, 18. 09. 2023)

Живимо у 21. вијеку и многи од нас, оптерећени свакодневицом, притиснути проблемима које нам стварају колонизатори, скоро угушени медиокритетским причама политичара који су се докопали српских држава - изгубили су интерес за историјом и стварима из историје које би требало да нас мотивишу да истрајемо у рјешавању нагомиланих проблема, а да притом не заборавимо ко смо били и какви бисмо могли бити у будућности.
А били смо важан фактор!
Због тога наши непријатељи не воле српску историју и чине све да о нашим прецима што мање знамо!

Увјерен у то да нису нестале ни нашa снага ни наша енергија, тврдим да поновно можемо постати субјекат који одлучује! Да бисмо успјели у томе, потребно је да се едукујемо, да нас буде што више, и да знамо шта хоћемо!
А хоћемо српску слогу и државни успјех!

(Доктор Драган Ђокановић, 17. 09. 2023)

Напомена: На фотографији је једина преостала круна Немањића, Круна Светог краља Стефана Дечанског. Круна је израђена почетком 14. вијека за потребе крунисања овог српског владара, а затим и за његовог сина – краља, касније и цара, Душана Силног. Желећи успон цјелокупног српског народа, књаз Никола се, под том круном, 1910. године крунисао за краља Црне Горе. Круна се чува у ризници Цетињског манастира.