Приказивање чланака по тагу Doktor Dragan Đokanović

Постоји у Републици Српској црква, о којој наша јавност мало зна, али коју ће, сигуран сам у ово што пишем, будућност Срба и Републике Српске вратити на позицију која јој заслужено припада! То Црква Светог Арханђела Михаила, изграђена у мјесту Трнов До, у близини Билеће, а којој писци српске историје нису придавали значај који јој објективно припада.

Шта се то у нашој историји тако значајно десило, а да је повезано са Црквом Арханђела Михаила, која се налази у мјесту Трнов До, у близини села Мека Груда, на територији Билеће, у Републици Српској?

Постоји веза Цркве Светог Арханђела Михаила са двије свевременске и славне битке у историји Срба! Ради се о:
1. Бици код Билеће, из 1388. године! и
2. Косовској бици, из 1389. године!

Војвода Влатко Вуковић је своје јунаке, Србе, довео да се причесте у овој цркви, прије неголи је до ногу потукао османлијску војску код Билеће 1388. године, и прије неголи је кренуо да на Косову Пољу нанесе велики пораз значајном крилу војске турског султана Мурата, 1389. године.

Драга браћо и сестре, прије неголи озваничим своју кандидатуру за предсједника Републике Српске и кренем у предизборну кампању, причестићу се у Цркви Светог Арханђела Михаила.
Постанем ли предсједник Републике Српске, прва српска православна црква у којој ћу се причестити биће, такође, Црква Светог Арханђела Михаила, у Трновом Долу, Општина Билећа, у Републици Српској.
Након тога ћу одржати конференцију за новинаре у Билећи и посветити је храбрим Србима, учесницима Билећке битке и Боја на Косову.
Хиљаде српских ратника, наших предака, браћо и сестре, у размаку од само десет мјесеци, извојевали су двије велике побједе у биткама против једне од најјачих војних сила у историји. Прво су у бици код Билеће, 27. августа 1388. године, одбранили свој животни простор од Турака, а на Видовдан 1389. године на Косову помагали својој браћи у одбрани њихових завичаја пред најездом истих освајача.

(Доктор Драган Ђокановић, 16. 05. 2025)

Да су бошњачки политичари и бошњачки медији проблем предсједника Републике Српске Милорада Додика са Тужилаштвом и Судом БиХ, доживјели као проблем којег су Бошњаци морали да ријеше, говоре сљедеће реченице, а које сам пренио са једног сарајевског портала:
"Ово је суморна реалност бошњачке политичке сцене, огледало пораза једне нације, системске слабости и моралног расула. Бошњаци су, не властитом вољом, добили на кључним државним позицијама елементарно неспособне особе које нису у стању водити народ и чувати државу пред распадом.
Србија и Милорад Додик остварили су оно чему су годинама тежили: обесмишљавање државних институција БиХ. А то је постало могуће оног тренутка када су Бошњаци престали да те институције бране, када су у име 'политичке мудрости' и 'прагматизма' одлучили не чинити ништа. Најпластичнији примјер: 'хапшење' Додика.
Откад се полиција повлачи пред криминалцима јер су - наоружани? Зар посао специјалаца није управо да хапсе опасне, наоружане криминалце?
Ако се Бошњаци хитно не суоче са властитим манама, ако не редефинирају шта значи бити политички субјект у 21. стољећу, ако не дефинирају своје црвене линије, пријети им судбина народа у нестајању.
Милорад Додик неће бити ухапшен не зато што је јак, него зато што супротна страна не постоји."

За све оно у шта су бошњачки политичари, као и значајан број бошњачких интелектуалаца и муслиманских вјерских поглавара, увјеравали своје грађанство - да је Босна и Херцеговина држава коју искључиво они (Бошњаци) морају да чувају и бране, од кога другог неголи од Срба и Хрвата, нарочито од Републике Српске, стигле су фактуре!
Стигли су рачуни и бошњачким политичарима, и бошњачким интелектуалцима, и муслиманским вјерским поглаварима у БиХ, и свим оним грађанима који су слијепо вјеровали представницима споменутих муслиманско-бошњачких елитних група.
Или рачуне платите, господо, а ови рачуни се не плаћају новцем, или памет у главу па схватите да сте живјели у заблуди, "ложећи" и себе и своје грађане, онако како није требало.
Није ваша обавеза, господо, да ухапсите предсједника Републике Српске.
Није била ниједног тренутка!

Проблем предсједника Републике Српске Милорада Додика, са правосудним институцијама БиХ, јесте његов проблем и проблем тих правосудних институција. Па нека га сами ријеше. Позив на саслушање неће нестати, а ни Додик неће вјечно моћи да управља Полицијом Републике Српске. Ако Срби у Републици Српској нису нестрпљиви да се ријеше Милорада Додика, људи у Федерацији БиХ поготово не би требало да буду.

(Доктор Драган Ђокановић, 15. 05. 2025)

Сваки вето који уложи Српски члан у Предсједништву БиХ, Народна скупштина Републике Српске морала би да потврди! И то без дискусије!

Српског члана Предсједништва БиХ изабрали су бирачи у Републици Српској и он има пуни легитимитет да се, кад год сматра да је то потребно, позове на механизам заштите виталног националног интереса свог народа. Сваки посланик Народне скупштине то сигурно зна и морао би бити свјестан да се такве ствари, по аутоматизму, и без дискусије, потврђују - и данас, и сутра - докле год постоји БиХ.

Нема ту мјеста за било какве страначке калкулације.

(Доктор Драган Ђокановић, 14. 05. 2025)

Из вечерашње приватне поште:
"Богами Драгане, све је врелије на политичкој сцени. САДА И НАДАЉЕ МОЖЕ БИТИ ПРЕЛОМНИ СУДБОНОСНИ И ФАТАЛНИ МОМЕНАТ.
Сада смо се сви у Српској забавили и забринули у свом или ЗА СВОЈЕ!!!", из Бањалуке пише господин И.Д.

Да. Нажалост, све је више забринутих људи у Републици Српској. Не стављајући на кантар колико сваки појединац, од поштеног и непоштеног бирача па до свих чланова Владе, свих посланика у Скупштини и предсједника Републике, сноси кривице за постојеће стање - рекао бих да смо, мање или више, сви криви. Тако да сви морамо осјетити посљедице властитих грешака и властите неодговорности.

Можемо ли, колики год да смо кривци, ипак проћи кроз ово вријеме, као колектив и као Република?

Морамо!

А како?

Нека свако размисли гдје је гријешио и како да то поправи. Какви год да смо - морамо напријед!

(Доктор Драган Ђокановић, 13. 05. 2025)

"Данас смо с поносом корачали на Маршу "Бесмртног пука" у Бањој Луци, обиљежавајући Дан побједе над фашизмом! Сјећамо се хероја који су изборили слободу, нашу највећу вриједност, а наш задатак је да је чувамо за будуће генерације. Заједно настављамо њихову борбу!", кажу из владајуће странке у Републици Српској.

Ту би ви, вашу "слободу", и прославу те ваше "слободе", господо из СНСД-а, могли мачку о реп објесити - да, и за вас, нисмо направили Републику Српску и обезбиједили, и вама, стварну слободу.

Ако ми не вјерујете, сви ви из СНСД-а, на челу са Милорадом Додиком и Радованом Вишковићем, отиђите у Брчко па тамо корачајте "слободно". "Слобода" у Брчком је ваше дјело.

(Доктор Драган Ђокановић, 10. 05. 2025)

Напомена: фотографисано у "Спомен соби" погинулим припадницима Војске Републике Српске и Полиције Републике Српске, Рудо - Република Српска

Посљедњих мјесеци свједочимо великом ангажовању, трочлане страначке коалиције из Републике Српске, у Сарајеву. "Тројка из Републике Српске", тако зову ту коалицију из Републике Српске, постала је омиљена политичка групација у бошњачком дијелу Федерације БиХ.

Бошњачки политичари и бошњачки медији се напоросто утркују у форсирању Вукановића, Миличевића и Станивуковића. Наравно да ми је јасно зашто то раде. Добили су политичко оруђе за наставак борбе против Републике Српске. Колика год да му је снага, стигло им је ненадано и може послужити. Али ми није јасно зашто су српски политичари из Републике Српске, Вукановић, Миличевић и Станивуковић, одлучили да понизе и себе и своје чланство у Републици Српској?

Иако имају значајне политичко-државне обавезе у Републици Српској и велике шансе да се, радећи одговорно градоначелничке и посланичке послове, допадну свом народу у Српској, Станивуковић, Миличевић и Вукановић обијају прагове по Сарајеву, наводно забринути због "застоја БиХ на путу ка ЕУ".

Стварно неразумно, па чак и будаласто од поменуте тројице, нарочито од Миличевића. Вукановић и Станивуковић ми и нису превелико изненађење, марионете били - марионете остали. За Миличевића сам мислио да је озбиљнији политичар и да ће чланство СДС-а, након што је преузео функцију страначког шефа, предводити на пословима јачања Републике Српске. А он, на моју жалост, ради супротно од тога. Кренуо је истим оним путем којим су се претходих година кретали Босић и Шаровић, водећи иза себе све мању и мању колону страначких чланова.

Политика је попут ријеке: увијек нешто доноси и нешто односи. Ако нисте видјели шансу коју вам је донијела, неповратно ће отићи.

(Доктор Драган Ђокановић, 10. 05. 2025)

Република Српска није постојала 9. маја 1945. године. Да су тог дана дефинитивно поражене снаге које су изазвале Други свјетски рат, Република Српска не би била ни проглашена 9. јануара 1992. године. Не би било потребе, јер нико из Европе, након Другог свјетског рата, не би био толико моћан да крене у разбијање Југославије.

Снаге које су, 1992. године, разбиле Југославију, сигурно су, 2025. године, много јаче неголи прије 33 године - када смо морали да кренемо у стварање Републике Српске. Не смијемо да заборавимо на чињеницу да су снаге које су разбиле Југославију, преко влада на које данас имају још већи утицај, прихватиле постојање Републике Српске.

Зато: браћо и сестре из Републике Српске - ОПРЕЗ!
Нико, са стране, није нам ни непријатељ сто посто, нити нам је пријатељ сто посто!
Република Српска нема никог пречег од нас, зато морамо бити паметни и мудри.

(Доктор Драган Ђокановић, 09. 05. 2025)

У свом коментару, на моју јутрошњу објаву "Мизерије руководстава СДС-а, ПДП-а и несмиреника из Требиња", господин Предраг Мики Милићевић је упитао: "Господине Драгане, понавља ли се историја иза Вермахта 41. године, није ли се назирала силуета Велике Британије - што су и наредне деценије разбистриле вид Србима. Ужасно ме садашње време подсећа на 27. март 1941, или је то само привид?"

У свом одговору, написао сам: "У Амбасади Велике Британије у БиХ, у Сарајеву, занемарена је већинска политичка воља бирача из Републике Српске. То је неприхватљиво! Пажња, молим и Вас Предраже, али и све читаоце: Не говорим о власти Републике Српске, већ о вољи бирача у Републици Српској. Не би смјело да се дешава да државе које себе сматрају демократским државама и које унутар своје државе поштују вољу бирача - да флагрантно занемарују већинску бирачку вољу Републике Српске. Проблем који имају са влашћу Републике Српске - притом не заборавимо да су је управао са Запада годинама јачали, његовали и учинили скоро непобједивом на изборима - не би требало да приписују бирачима у Републици Српској и да њих кажњавају тако што ће, светећи се онима који су се отргли од њих, поражене политичке опције са претходних избора наметати Србима за власт. Што се тиче Вашег поређења овог тренутка са историјском 1941. годином - не бих још о томе писао. Многе ствари се у историји понављају, али не мора баш све да нам се понови."

Увијек је, браћо и сестре, била потребна прецизност у повлачењу политичких потеза, а сада је, по мом мишљењу, то још наглашенија обавеза српских политичара. Бројне грешке су починили у претходних 30 година, нанијевши велику штету свом народу и Републици Српској. Не би смјели да нам још науде, враћајући услуге страним менторима!

(Доктор Драган Ђокановић, 08. 05. 2025)

У току ноћи стигла ми је порука из Никшића, у којој пише: "На шта спаде велики СДС. Молим, Драгане, за твој коментар о овој странци у шта се претворила. Поздрав??"

"Док је СДС био посвећен добру свог народа - био је велики. Када је СДС постао зао према другом народу - кола су му кренула низбрдо. Сада СДС води политику против интереса властитог народа - па је постао мизеран.", одговорио сам господину Александру С.

Претпостављам да је писање поруке са оваквим садржајем, било подстакнуто најновијим политичким догађајем који се десио у Сарајеву, у Амбасади Велике Британије. Као што знате, приликом посјете британског министра иностраних послова Босни и Херцеговини, у наведеној амбасади уприличен је састанак коалиционих тројки из Републике Српске (у којој је и СДС) и Федерације БиХ, а у циљу стварања нове власти на нивоу БиХ, којој би очигледно покровитељ жељела да буде и Велика Британија.

СДС није легитимни представник српског народа и Републике Српске ни за ниво БиХ ни за ниво Републике Српске, као што то нису ни друга два члана те коалиционе тројке из Републике Српске. Нису ни појединачно легитимни представници Републике Српске, а нису ни као трочлана групација.
Тога су и они свјесни, као што то зна и британски министар иностраних послова. Без обзира на то, ипак су кренули у непринципијелне политичке радње против интереса Срба из Републике Српске и против интереса Републике Српске.

Овом објавом, ни случајно, не желим да амнестирам власт Републике Српске за садашње стање у Републици Српској и настанак простора за мизерне и антисрпске работе руководстава СДС-а, ПДП-а и оног несмиреника из Требиња.

(Доктор Драган Ђокановић, 08. 05. 2025)

"Докторе, независно од здравља, као неко коме је политика блиска, занима ме Ваше мишљење колико ће ово да траје у Београду са Универзитетом и даље кораке господина на власти.
Ми живимо већ три месеца без плате. Прети да ће затворити државне факултете..надам се да је само претња. Надам се да нећу у 57-ој години остати без посла, са кредитом над главом. Можда само крене да малтретира са платама и смањи их, или...не знам, и не разумем се.
Ја сам подржавала студенте, али кад овако удари по голој егзистенцији... Пуно поздрава!", пише у јутрошњој приватној поруци, коју сам добио од професорке запослене на београдском универзитету.

Одлучио сам да прво дам јавни осврт на ову поруку, не наводећи ни иницијале уважене професорке из Београда.

Читаоци мојих објава знају да сам на страни студената и других грађана Србије који су се придружили студентима и њиховим захтјевима да се сви кривци за смрт 16 особа, (преминулих након што се надстрешница са зграде жељезничке станице у Новом Саду обрушила на њих), нађу пред лицем правде и одговарају у складу са законом. Међутим, од првог дана студентских протеста, а увјеривши се да је власт Србије заузела непријатељски став према њима, и да је чврсто ријешила да не дозволи одмотавање клупка корупције, било ми је јасно да ће студентска борба бити и дуга и тешка. Сукобили су се са бескрупулозним људима из политике, који су своје досадашње животе посветили борби за власт - и стекли бројна исуства и вјештине. Једна од тих вјештина је и "куповина времена". "Куповином времена" чека се повољан тренутак за повлачење потеза против противничке стране. Управо то, сада, чине: не желе професорима да дају плате, правдајући то њиховим недоласцима на посао; оклијевају да распишу изборе, јер знају да би у овом тренутку изгубили власт. Осим што "купују вријеме" за себе, иду и на исцрпљивање студената, трагају за пукотинама у, могу сада слободно рећи, народном покрету Србије, лове и најмању политичку грешку и промптно реагују. Одговара им свако одуговлачење борбе против студената и њихових присталица. Знају да иза себе имају државну касу и бројне друге ресурсе. Студенти то, нажалост, немају.

"Рат" против власти у Србији, студенти и грађани Србије који су уз студенте, могу добити искључиво личном упорношћу, уз одрицања (ниједан рат се није добио без одрицања) и са вјером у успјех на изборима - кад' год да се избори десе.

(Доктор Драган Ђокановић, 07. 05. 2025)