Приказивање чланака по тагу Republika Srpska

"Све док има српских политичких странака које излазе на изборе за Народну скупштину Републике Српске и за предсједника Републике Српске, и све док има бирача у Републици Српској који желе да бирају представнике за Народну скупштину Републике Српске и предсједника Републике Српске - Републике Српске ће бити! Тако да није важно да ли ће наша странка (Демократска странка федералиста, преименована у Патриоти Српске) учествовати на изборима. Али, ако се деси таква ситуација: да нема српских политичких странака које желе да учествују на изборима за Народну скупштину и предсједника Републике Српске - обавеза Патриота Српске је да учествују на изборима и заштите те двије институције Републике Српске, односно Републику Српску.", мој је политички став, са којим су, до сада, били упознати само моји блиски политички сарадници.

Све ове године, од маја 1990, редовно предајемо финансијске извјештаје надлежним службама, иако никада нисмо примили ни једну једину буџетску пару. Скромне су цифре уписане у нашим финансијским извјештајима, јер чланарину редовно плаћамо само Драгана, Никола, Александар и ја; И од тих чланарина покривамо трошкове књиговође. У посљедњих неколико година још је неколико чланова Патриота Српске знало уплатити своје чланирине - и то је увијек бивало од користи за неку од страначких активности.

Најновија политичка вијест у Републици Српској је да је Народна скупштина Републике Српске усвојила закон по којем политичке странке из Републике Српске више неће добијати новац из републичког буџета. Није то Скупштина усвојила под притиском политичких странака да желе да чувају буџет Републике Српске од трошкова које праве, већ је то урађено осветнички: Да и политичке странке, које су оруђе у рукама Нијемца Кристијана Шмита, такође остану без мјесечних примања из буџета Републике Српске, као што су, претходно, остале двије владајуће странке које је казнио Кристијан Шмит.

Знајући какви се људи баве политиком у Републици Српској, скоро сам сигуран да ће њихове странке акценат свог рада у наредном периоду ставити на остваривање успјеха на изборима за Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ и Предсједништво БиХ, као и на изборима у Федерацији БиХ - и то због новца!

Интерес Републике Српске је да њени политички субјекти првенствено воде рачуна о интересима Републике Српске! Међутим, ако их не плаћа за то - тешко ће ићи са бесплатном бригом о њој. Није, нажалост, ни до сада ишло како треба. Свједочиили свих ових година да их је Република Српска редовно плаћала (говорим искључиво о новцу из буџета), а они су, систематски то радећи, њене уставне надлежности преносили на ниво Босне и Херцеговине. У наредном периоду ће бити још гори.

Патриоти Српске ће остати досљедни својим политичким ставовима, који гласе: Обавезно сачувати Народну скупштину Републике Српске, и обавезно сачувати институцију Предсједника Републике Српске!

(Доктор Драган Ђокановић, 22. 05. 2025)

Политичари бошњачких странака и Мира Пекић из ПДП-а предложили у Представничком дому Небојшу Вукановића за министра безбједности. Иницијативу су потписати Мира Пекић, Саша Магазиновић, Јасмин Емрић, Сабина Ћудић и Нихад Омеровић. Побројани су шефови клубова у Представничком дому.
Прије два дана је Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ усвојио приједлог којим се налаже предсједавајућој Савјета министара да именује и пошаље у процедуру провјере приједлог Небојше Вукановића за министра безбједности. За је гласао 21 посланик: посланици двије тројке из ФБиХ и Републике Српске, те посланици СДА и ДФ, док су три посланика СДА била суздржана. Против приједлога којим се налаже да Борјана Кришто именује Вукановића гласали су посланици ХДЗ БиХ.

Када су бошњачки политичари ово исто радили са СНСД-овим посланицима - Република Српска је изгубила територијални интегритет и остала без бројних надлежности, које су јој биле гарантоване Дејтонским споразумом.
Бошњачки политичари су са Шаровићем, Бореновићем, Мектићем и Пекићевом (она је континуирано у тим антисрпским работама) ову игру одиграли и око избора Централне изборне комисије БиХ, која је након тога кренула у освајање комплетног изборног процеса у Републици Српској и постала велика препрека да Република Српска дође у ситуацију да организује изборе за своју Скупштину и за свог Предсједника.

Шта мислите, браћо и сестре, да бошњачки политичари, у овом свом налету на Републику Српску, желе да постигну тиме што су Дарка Бабаља (СДС) угурали у Колегијум Представничког дома ПС БиХ, а сада покушавају да Вукановића постане члан Савјета министара БиХ, па чак и његов потпредсједник, (а ако им се завјеренички план оствари - постаће Вукановић и В.Д. предсједавајућег Савјета министара БиХ)?

(Доктор Драган Ђокановић, 17. 05. 2025)

Постоји у Републици Српској црква, о којој наша јавност мало зна, али коју ће, сигуран сам у ово што пишем, будућност Срба и Републике Српске вратити на позицију која јој заслужено припада! То Црква Светог Арханђела Михаила, изграђена у мјесту Трнов До, у близини Билеће, а којој писци српске историје нису придавали значај који јој објективно припада.

Шта се то у нашој историји тако значајно десило, а да је повезано са Црквом Арханђела Михаила, која се налази у мјесту Трнов До, у близини села Мека Груда, на територији Билеће, у Републици Српској?

Постоји веза Цркве Светог Арханђела Михаила са двије свевременске и славне битке у историји Срба! Ради се о:
1. Бици код Билеће, из 1388. године! и
2. Косовској бици, из 1389. године!

Војвода Влатко Вуковић је своје јунаке, Србе, довео да се причесте у овој цркви, прије неголи је до ногу потукао османлијску војску код Билеће 1388. године, и прије неголи је кренуо да на Косову Пољу нанесе велики пораз значајном крилу војске турског султана Мурата, 1389. године.

Драга браћо и сестре, прије неголи озваничим своју кандидатуру за предсједника Републике Српске и кренем у предизборну кампању, причестићу се у Цркви Светог Арханђела Михаила.
Постанем ли предсједник Републике Српске, прва српска православна црква у којој ћу се причестити биће, такође, Црква Светог Арханђела Михаила, у Трновом Долу, Општина Билећа, у Републици Српској.
Након тога ћу одржати конференцију за новинаре у Билећи и посветити је храбрим Србима, учесницима Билећке битке и Боја на Косову.
Хиљаде српских ратника, наших предака, браћо и сестре, у размаку од само десет мјесеци, извојевали су двије велике побједе у биткама против једне од најјачих војних сила у историји. Прво су у бици код Билеће, 27. августа 1388. године, одбранили свој животни простор од Турака, а на Видовдан 1389. године на Косову помагали својој браћи у одбрани њихових завичаја пред најездом истих освајача.

(Доктор Драган Ђокановић, 16. 05. 2025)

Да су бошњачки политичари и бошњачки медији проблем предсједника Републике Српске Милорада Додика са Тужилаштвом и Судом БиХ, доживјели као проблем којег су Бошњаци морали да ријеше, говоре сљедеће реченице, а које сам пренио са једног сарајевског портала:
"Ово је суморна реалност бошњачке политичке сцене, огледало пораза једне нације, системске слабости и моралног расула. Бошњаци су, не властитом вољом, добили на кључним државним позицијама елементарно неспособне особе које нису у стању водити народ и чувати државу пред распадом.
Србија и Милорад Додик остварили су оно чему су годинама тежили: обесмишљавање државних институција БиХ. А то је постало могуће оног тренутка када су Бошњаци престали да те институције бране, када су у име 'политичке мудрости' и 'прагматизма' одлучили не чинити ништа. Најпластичнији примјер: 'хапшење' Додика.
Откад се полиција повлачи пред криминалцима јер су - наоружани? Зар посао специјалаца није управо да хапсе опасне, наоружане криминалце?
Ако се Бошњаци хитно не суоче са властитим манама, ако не редефинирају шта значи бити политички субјект у 21. стољећу, ако не дефинирају своје црвене линије, пријети им судбина народа у нестајању.
Милорад Додик неће бити ухапшен не зато што је јак, него зато што супротна страна не постоји."

За све оно у шта су бошњачки политичари, као и значајан број бошњачких интелектуалаца и муслиманских вјерских поглавара, увјеравали своје грађанство - да је Босна и Херцеговина држава коју искључиво они (Бошњаци) морају да чувају и бране, од кога другог неголи од Срба и Хрвата, нарочито од Републике Српске, стигле су фактуре!
Стигли су рачуни и бошњачким политичарима, и бошњачким интелектуалцима, и муслиманским вјерским поглаварима у БиХ, и свим оним грађанима који су слијепо вјеровали представницима споменутих муслиманско-бошњачких елитних група.
Или рачуне платите, господо, а ови рачуни се не плаћају новцем, или памет у главу па схватите да сте живјели у заблуди, "ложећи" и себе и своје грађане, онако како није требало.
Није ваша обавеза, господо, да ухапсите предсједника Републике Српске.
Није била ниједног тренутка!

Проблем предсједника Републике Српске Милорада Додика, са правосудним институцијама БиХ, јесте његов проблем и проблем тих правосудних институција. Па нека га сами ријеше. Позив на саслушање неће нестати, а ни Додик неће вјечно моћи да управља Полицијом Републике Српске. Ако Срби у Републици Српској нису нестрпљиви да се ријеше Милорада Додика, људи у Федерацији БиХ поготово не би требало да буду.

(Доктор Драган Ђокановић, 15. 05. 2025)

Сваки вето који уложи Српски члан у Предсједништву БиХ, Народна скупштина Републике Српске морала би да потврди! И то без дискусије!

Српског члана Предсједништва БиХ изабрали су бирачи у Републици Српској и он има пуни легитимитет да се, кад год сматра да је то потребно, позове на механизам заштите виталног националног интереса свог народа. Сваки посланик Народне скупштине то сигурно зна и морао би бити свјестан да се такве ствари, по аутоматизму, и без дискусије, потврђују - и данас, и сутра - докле год постоји БиХ.

Нема ту мјеста за било какве страначке калкулације.

(Доктор Драган Ђокановић, 14. 05. 2025)

Из вечерашње приватне поште:
"Богами Драгане, све је врелије на политичкој сцени. САДА И НАДАЉЕ МОЖЕ БИТИ ПРЕЛОМНИ СУДБОНОСНИ И ФАТАЛНИ МОМЕНАТ.
Сада смо се сви у Српској забавили и забринули у свом или ЗА СВОЈЕ!!!", из Бањалуке пише господин И.Д.

Да. Нажалост, све је више забринутих људи у Републици Српској. Не стављајући на кантар колико сваки појединац, од поштеног и непоштеног бирача па до свих чланова Владе, свих посланика у Скупштини и предсједника Републике, сноси кривице за постојеће стање - рекао бих да смо, мање или више, сви криви. Тако да сви морамо осјетити посљедице властитих грешака и властите неодговорности.

Можемо ли, колики год да смо кривци, ипак проћи кроз ово вријеме, као колектив и као Република?

Морамо!

А како?

Нека свако размисли гдје је гријешио и како да то поправи. Какви год да смо - морамо напријед!

(Доктор Драган Ђокановић, 13. 05. 2025)

"Данас смо с поносом корачали на Маршу "Бесмртног пука" у Бањој Луци, обиљежавајући Дан побједе над фашизмом! Сјећамо се хероја који су изборили слободу, нашу највећу вриједност, а наш задатак је да је чувамо за будуће генерације. Заједно настављамо њихову борбу!", кажу из владајуће странке у Републици Српској.

Ту би ви, вашу "слободу", и прославу те ваше "слободе", господо из СНСД-а, могли мачку о реп објесити - да, и за вас, нисмо направили Републику Српску и обезбиједили, и вама, стварну слободу.

Ако ми не вјерујете, сви ви из СНСД-а, на челу са Милорадом Додиком и Радованом Вишковићем, отиђите у Брчко па тамо корачајте "слободно". "Слобода" у Брчком је ваше дјело.

(Доктор Драган Ђокановић, 10. 05. 2025)

Напомена: фотографисано у "Спомен соби" погинулим припадницима Војске Републике Српске и Полиције Републике Српске, Рудо - Република Српска

Посљедњих мјесеци свједочимо великом ангажовању, трочлане страначке коалиције из Републике Српске, у Сарајеву. "Тројка из Републике Српске", тако зову ту коалицију из Републике Српске, постала је омиљена политичка групација у бошњачком дијелу Федерације БиХ.

Бошњачки политичари и бошњачки медији се напоросто утркују у форсирању Вукановића, Миличевића и Станивуковића. Наравно да ми је јасно зашто то раде. Добили су политичко оруђе за наставак борбе против Републике Српске. Колика год да му је снага, стигло им је ненадано и може послужити. Али ми није јасно зашто су српски политичари из Републике Српске, Вукановић, Миличевић и Станивуковић, одлучили да понизе и себе и своје чланство у Републици Српској?

Иако имају значајне политичко-државне обавезе у Републици Српској и велике шансе да се, радећи одговорно градоначелничке и посланичке послове, допадну свом народу у Српској, Станивуковић, Миличевић и Вукановић обијају прагове по Сарајеву, наводно забринути због "застоја БиХ на путу ка ЕУ".

Стварно неразумно, па чак и будаласто од поменуте тројице, нарочито од Миличевића. Вукановић и Станивуковић ми и нису превелико изненађење, марионете били - марионете остали. За Миличевића сам мислио да је озбиљнији политичар и да ће чланство СДС-а, након што је преузео функцију страначког шефа, предводити на пословима јачања Републике Српске. А он, на моју жалост, ради супротно од тога. Кренуо је истим оним путем којим су се претходих година кретали Босић и Шаровић, водећи иза себе све мању и мању колону страначких чланова.

Политика је попут ријеке: увијек нешто доноси и нешто односи. Ако нисте видјели шансу коју вам је донијела, неповратно ће отићи.

(Доктор Драган Ђокановић, 10. 05. 2025)

Република Српска није постојала 9. маја 1945. године. Да су тог дана дефинитивно поражене снаге које су изазвале Други свјетски рат, Република Српска не би била ни проглашена 9. јануара 1992. године. Не би било потребе, јер нико из Европе, након Другог свјетског рата, не би био толико моћан да крене у разбијање Југославије.

Снаге које су, 1992. године, разбиле Југославију, сигурно су, 2025. године, много јаче неголи прије 33 године - када смо морали да кренемо у стварање Републике Српске. Не смијемо да заборавимо на чињеницу да су снаге које су разбиле Југославију, преко влада на које данас имају још већи утицај, прихватиле постојање Републике Српске.

Зато: браћо и сестре из Републике Српске - ОПРЕЗ!
Нико, са стране, није нам ни непријатељ сто посто, нити нам је пријатељ сто посто!
Република Српска нема никог пречег од нас, зато морамо бити паметни и мудри.

(Доктор Драган Ђокановић, 09. 05. 2025)

У свом коментару, на моју јутрошњу објаву "Мизерије руководстава СДС-а, ПДП-а и несмиреника из Требиња", господин Предраг Мики Милићевић је упитао: "Господине Драгане, понавља ли се историја иза Вермахта 41. године, није ли се назирала силуета Велике Британије - што су и наредне деценије разбистриле вид Србима. Ужасно ме садашње време подсећа на 27. март 1941, или је то само привид?"

У свом одговору, написао сам: "У Амбасади Велике Британије у БиХ, у Сарајеву, занемарена је већинска политичка воља бирача из Републике Српске. То је неприхватљиво! Пажња, молим и Вас Предраже, али и све читаоце: Не говорим о власти Републике Српске, већ о вољи бирача у Републици Српској. Не би смјело да се дешава да државе које себе сматрају демократским државама и које унутар своје државе поштују вољу бирача - да флагрантно занемарују већинску бирачку вољу Републике Српске. Проблем који имају са влашћу Републике Српске - притом не заборавимо да су је управао са Запада годинама јачали, његовали и учинили скоро непобједивом на изборима - не би требало да приписују бирачима у Републици Српској и да њих кажњавају тако што ће, светећи се онима који су се отргли од њих, поражене политичке опције са претходних избора наметати Србима за власт. Што се тиче Вашег поређења овог тренутка са историјском 1941. годином - не бих још о томе писао. Многе ствари се у историји понављају, али не мора баш све да нам се понови."

Увијек је, браћо и сестре, била потребна прецизност у повлачењу политичких потеза, а сада је, по мом мишљењу, то још наглашенија обавеза српских политичара. Бројне грешке су починили у претходних 30 година, нанијевши велику штету свом народу и Републици Српској. Не би смјели да нам још науде, враћајући услуге страним менторима!

(Доктор Драган Ђокановић, 08. 05. 2025)