Свијест, поједностављено ћу, подразумијева субјективна стања и виђења оног што нас окружује, а започињу када се пробудимо и настављају током дана све док не заспимо, паднемо у кому или умремо.

Само се у периоду те наше будности може утицати на нас да промијенимо неко од наших (накарадних) субјективних стања или, пак, да коригујемо неко наше (погрешно) виђење.

И те како је много појединаца који, из овог или оног разлога, имају накарадну свијест и погрешно тумаче оно што виде током свог будног стања...

А, примјера ради, имају бирачко право и одлучују...

 

Сви знамо да постоји стална борба између позитивног и негативног, између добра и зла..., па тако постоји борба и између појединаца (политичара) који праве послушне гласаче и оних (политичара) који желе да умјесто послушних гласача добијемо свјесне, храбре и одлучне бираче, ради просперитета властитог народа и земље у којој живимо...

Ако претходно написано посматрамо логички, а знамо да је логика филозофска дисциплина која се се бави изучавањем облика и закона истинитог и правилног мишљења, доћи ћемо до закључка да они који желе да направе послушне гласаче јесу особе које не мисле добро свом народу, те да су појединци са накарадном свијешћу и погрешним виђењима појава око себе жртве тих манипулатора и оруђе у њиховим рукама - а против народа којем (и једни и други) припадају и државе у којој живе.

 

У случају да укупан збир политичких манипулатора и њихових жртава (појединаца накарадне свијести и погрешних политичких виђења) у једној држави премашује број одговорних политичара који се баве политиком као озбиљним народним послом и бирача који, гледано научно и цивилизацијски, имају прихватљиву свијест и правилно виђење политичких дешавања око себе - та држава има огромне проблеме.

Једна од таквих земаља је и Босна и Херцеговина.

(Др Драган Ђокановић, 04. септембар 2020)