Актуелна дешавања у политичком животу у Републици Српској и те како ме брину! Из дана у дан свједочимо невјероватним политичким ситуацијама које стварају српске странке и њихови представници, а на штету Републике Српске и њеног народа. Нажалост, не дешава се то случајно!
Наравно, и ми, становници Републике Српске, умногоме смо криви за такво стање. Још увијек нисмо успјели да створимо критичну масу која би, свјесна међународноправне снаге Републике Српске, њеног државног потенцијала и бројних политичких могућности, континуирано бринула о својој републици. Многи од нас још увијек нису сазнали да је Генерална скупштина ОУН на својој редовној сједници, одржаној 30. новембра 1995. године, усвајајући извјештај о Мировном споразуму за БиХ, у којем је експлицитно наведена Република Српска као дио Босне и Херцеговине, верификовала и легализовала постојање Републике Српске у својој чланици БиХ. Такву Републику Српску потписали су, 14. децембра 1995, у Паризу, и званични представници САД, Руске Федерације, ЕУ, Уједињеног Краљевства, СР Њемачке и Француске Републике. Не знајући и не анализирајући наведене историјске факте; не размишљајући довољно о рефлексијама политике на наше животе, створили смо слободан терен за себичне активности политичких странака и њихових вођа. Политика Републике Српске, која би требало да нам буде од животне важности и за коју бисмо морали да будемо максимално заинтересовани, поистовијећена је са континуираним страначким припремама за изборни инжињеринг.
Пропустили смо шансу да организовано утичемо и на државне медије! Умјесто да буду на страни народног и републичког интереса, постали су страначки билтени и говорнице њихових активиста. Умјесто да прецизно информишу своје становништво и да га политички едукују, постали су продужене руке политичких манипулатора и слуге агената једног броја околних држава које нас, под велом патернализма и "добрих намјера", врло вјешто експлоатишу.
Поражавајуће дјелује чињеница да у Републици Српској не постоје изабрани политичари који се одговорно и озбиљно баве Републиком Српском и њеним становништвом. Све оно што ја видим на њеној политичкој сцени искључиво је окренуту у правцу буџета (локалног, републичког и БХ) и "нашпановано" да покупи што више новца за себе. Уопште им не смета што народ, због њихове себичности и политичке неодговорности, постаје дужничко робље. Једино на шта су ти "политичари" усредсређени јесте изборни инжињеринг! Врло добро знају да им је он гаранција да ће поновно до привилегија, функција и расподјеле новца... А тај новац је ту, још једном да напоменем, само захваљујући (неповољним) кредитним аранжманима са међународним финансијским институцијама...
(Др Драган Ђокановић, 12. октобар 2020)
