Читајући коментаре на резултате јучерашњих избора, изненадио сам се бројним насловима "Додик изгубио Бања Луку"...
Одавно знам да су опозициони кругови у Републици Српској оптерећени дјеловањем и личношћу Милорада Додика као политичара; тако да су, као такви, и могли помислити да имају разлог за ликовање и радовање зато што је "Додик изгубио Бања Луку"...
Међутим, то своје ново расположење, најпростије говорећи, нису утемељили на чињеницама. Истина је да Бањалучани, на основу до сада објављених резултата, нису већинско повјерење поклонили одборницима из табора Додикових политичких противника него су, искључиво, казнили Игора Радојичића!
До таквог закључка озбиљни политичари морали би лако да дођу.
Игор Радојичић, није имао никаквих шанси за побједу и нови мандат градоначелника! Не зато што је његов супарнички кандидат неки посебно квалитетан кадар и право рјешење за бањалучке проблеме, него зато што се Игор Радојичић, 2018. године, крајње срамно понашао према својим суграђанима и породици покојног младића Давида Драгичевића.
Наравно, сигуран сам да је Милорад Додик био свјестан те чињенице. Али, још увијек, не знам зашто је одлучио да баш посредством Бањалучана и њихових изборних гласова, пусти Игора Радојичића "низ Врбас"...
Не заборавимо ни истину да богатство које је стекла породица новог бањалучког градоначелника није, у ту кућу, могло стићи без сагласности и посредовања Милорада Додика...
Зашто ово спомињем?
Сваки искусан властодржац, а Милорад Додик то јесте, покушава да креира опозицију у складу са својим политичким и економским интересима.
(Др Драган Ђокановић, 16. новембар 2020)
