- Господине министре братске Русије, Република Српска је дужна око 7 милијарди конвертибилних марака. Велики је то новац који наша привреда није у стању да враћа. Не можемо испоштовати договорене рокове, а ни репрограми оволико узетих кредита никако нам не одговорају. Све ће се то једног дана скупити, а како ствари сада стоје наша привреда ће бити у све горој ситуацији!
- У шта потрошисте толике паре, драги брате?
- Па, хм, градило се, није да није, али, господине министре, ни мени није јасно како се нагомила толики дуг...
- Понашате ли се, ви народни представници, скромно и у складу са вашим економским стањем? Воле ли вас и цијене ваши грађани?
- Па, хм, понашамо, понашамо. Нико од нас функционера се не вози аутомобилом скупљим од 500 хиљада КМ; прате нас колоне од свега 4-5 лимузина, а и тај хеликоптер којим ја обилазим Републику није био најскупљи...
- Не рече ми воли ли вас народ?
- Па, хм, како ко. Сви они које смо запослили постали су наши страначки војници па ме и не занима да ли нас воле, важно је да слушају и гласају; морају да слушају и да гласају како им кажем, или лете, господине министре, и из странке и из топле канцеларије. Шта они имају да воле, они ће да слушају, господине министре!
- А народ, за народ сам питао?
- Па, хм, све иде теже са тим српским народом. Сваки дан је све више гласова против нас. А, господине министре, и те друштвене мреже, мили брате, то нам постаје велики проблем... Никако да то зло ставимо под контролу, као ову нашу телевизију и овај наш радио! Распишу се по тим друштвеним мрежама, господине министре, лајкују једни другима, а свашта о нама пишу; те купио Шпирић стан у Бечу и накупио силне паре по рачунима; нападају нам и Мајкићку, а жена само користи своја законска права, додуше ми и доносимо те законе... Мени не дају мира, господине министре! Стално пишу о дјечијим фирмама и ресторанима; о стотинама хектара воћњака са хиљадама и хиљадама стабала шљиве, крушке и јабуке; пишу и о нашим аутомобилима за брзу пошту и тако то... Истражују и чепркају до те мјере да им се не допада ни Жељкин дјед Пејо...
- Толике воћњаке имате?
- Да, да. Добио син неки кредит од 3 милиона КМ, чим је завршио факултет, помогао му и ја, мало парама, мало везама...
- И, кажеш, сметају вам те друштвене мреже?
- Да, господинем министре, чини ми се да би све лакше било без њих. Скоро смо купили још једну телевизију и умјесто да уживају у нашем програму и слушају шта им се говори - то узело тастатуру па типка, типка...
- Немој превише да бринеш, ипак само типкају. Него да се вратимо на почетак разговора: како мислиш да вратиш толики дуг?
(Др Драган Ђокановић, 14. децембар 2020)
