САЊАМ ДА ЖИВИМ У СВОЈОЈ ДРЖАВИ И НОСИМ ЊЕНУ ЗАСТАВУ!

Поштовани докторе,
као дијете од три године сам са родитељима отишла у иностранство и цијели живот провела ту, а душа ми лебди негдје између два свијета. Волим наш народ, нашу културу и традицију али сам ипак одрасла у другој држави са њиховом културом.
Никад нисам имала тај осјећај како је бити свој на своме, просто не знам какав је то осјећај носити на улици заставу земље коју волиш а да с тиме никога не вријеђаш и нико те не гледа попријеко.
Сањам о томе, једнога дана живјети у држави којој припадам, не бити увијек странац, гдје год се налазила.
Ова нова политичка тенденција која се види у Републици Српској, а посебно Ви ми дајете наду, да ћемо се и ми из иностранста једнога дана вратити у наше завичаје.
Замислите шта би ми уз Вас могли направити од наше државе. Нове идеје, инвестиције, радна мјеста, друге перспективе и погледи.
И да кажемо, нисте само спријечили одлазак младих у иностранство него сте вратили наше људе у своју државу. То је моја велика визија и чини ми се да ће то уз Вас бити могуће.

(Наташа Гаврић Малбашић)