Ми, Срби из Републике Српске, у врло тешкој смо економској ситуацији. Били смо и прије годину дана, али током посљедњих 11 мјесеци, од почетка здравствене кризе па до данас, из дана у дан све нам је горе и горе...
Чак и онима који нису жељели да виде оно што је, и тада, било очигледно, у пандемији је постало сасвим јасно - да смо, и те како, подијељено друштво. Подијељени на оне који имају врло мало или скоро ништа, и на оне који су у претходних 15-20 година "стекли" много тога...
Не боли обичног човјека домаћинско стицање богатства; стечено радом на имању, успјехом на тржишту и слично... Њега боли и смета му пљачкање буџета, јер зна да је буџет и његов. И његов, иако су га стотинама свјетлосних година удаљили од њега.. Иако буџет припада и обичном човјеку, ниједан од властодржаца не жели да се са њим посавјетује око узимања кредита, нити жели да му у отвореном разговору каже да ће то враћати унуци, праунуци и чукунунуци свих нас, али да ће унуци, праунуци и чукунунуци обичног човјека, оног којег су свјетлосним годинама удаљили од буџета, постати дужнички робови...
Свака марка, сваки евро, сваки долар, сваки франак, мораће да буду враћени. Прво камате, па камате, па опет камате; а ако наши чукунунуци буду имали среће доћи ће им и главнице на ред... Ако буду имали среће...
Размислите о овоме!
Чији ће то чукунунуци остати овдје да, својим жуљевитим рукама и младим тијелима, враћају кредите које су (као) за народ и државу узимали, а на своје рачуне преусмјеравали, такође Срби из Републике Српске?
Е, ти Срби из Републике Српске, који су брижно чували своју дјецу да "не постану клошари", намијенили су нашим унуцима, праунуцима и чукунунуцима да буду дужнички робови.
Ако желите могу вам и спискове да направим, и то по општинама, свих оних који нису завршили као клошари! Остали грађани, нажалост, постају дужнички робови...
Причаће наши потомци, свјесни свега шта се дешавало, да су им преци добровољно пристајали да гласају за родитеље потенцијалних клошара, а онда и за потенцијалне клошаре...
Чак су их и глорификовали...
(Др Драган Ђокановић, 7. фебруар 2021)
