"Претходне вечери, хеликоптером из Лукавице, долетио сам на аеродром у Батајници. Био сам у пратњи рањеног пуковника Енеса Тасе. Тасо је рањен у Добровољачкој улици,
3. маја 1992, приликом напада припадника наоружаних муслиманских група на војнике Југословенске народне армије који су, возећи се у аутомобилској колони, покушали да напусте главни град БиХ. Неко вријеме лијечен је на сарајевској клиници, a потом, у изузетно тешком стању, бива премјештен на београдску ВМА...
Откуд ја у пратњи Енеса Тасе?
Тог јутра разговарао сам са вршиоцем дужности предсједника Предсједништва СФРЈ Бранком Костићем.
– Драгане, постоји потреба да дођете у Београд. Секретар Предсједништва господин Маслић и госпођа Драгица Чортан организоваће Ваш долазак...
Драгица Чортан јавила се неколико минута послије мог разговора с Бранком Костићем. – Добили сте доста одговора на писмо које сте упутили амбасадорима акредитованим у Југославији. Многи од њих желе да их посјетите у њиховим амбасадама… Малоприје сам разговарала с пуковником Икономовићем са Батајнице и договорила Ваш лет за сутра. Из Лукавице полијећете тачно у девет часова.
Госпођа Чортан је, иначе, наше горе лист. Њени Јањићи из Љубиња доселили су у Војводину послије Другог свјетског рата… Радила је у Предсједништву СФРЈ, а када је Предсједништво подржало иницијативу Демократске странке федералиста о одржавању Конвенције о Југославији и формирању Координационог тијела, госпођа Чортан постаје његов секретар. За послове Координационог тијела Конвенције, од Предсједништва смо, на располагање, добили кабинет који су, претходних десетљећа, користили чланови овог државног органа из Босне и Херцеговине. У њему је, тих дана, радила Драгица и редовно ме информисала о свему што се тицало координационог тијела...
Са Враца сам, по завршеном дневном љекарском послу, отишао у Касарну „Слободан Принцип Сељо”. Надлежнима, из ове касарне у Лукавици, хтио сам потврдити свој сутрашњи лет хеликоптером.
Двојица потпуковника сједила су, тог послијеподнева, у соби за дежурне официре, а један од њих ме и познавао.
Кажем им зашто сам дошао.
– Можете, докторе, и нашим хеликоптером вечерас у Београд. За пар сати треба да, са Кошева, преузмемо једног тешко рањеног пуковника и да га транспортујемо
на ВМА па би било одлично да будете уз њега.
– Договорено! Обавијестите, молим вас, надлежне у Батајници да сутра не шаљу хеликоптер – кажем им, уз поздрав... (Одломак из моје књиге "Република Српска од идеје до Дејтона")
Др Драган Ђокановић, 14. март 2021.
Напомена: Боравећи у Београду дао сам и сљедећи интервју:
