Зима у Преодцу. Велики снијег пао, мјесто одсјечено. Из касарне у Книну послали мању војну јединицу са љекаром, да се нађемо људима при руци...

"Доцо, зову те у Бениће, изгледа да умире човјек!", каже ми један од војника, ушавши у импровизовану амбуланту у згради мјесне заједнице. Узмем торбу у руке и пјешице према Бенићима...
Чича Илија Бенић лежи у кревету, једва дише, на умору је. Око кревета сједе чланови фамилије...
Приђем, усне му суве, слијепљене, извадим стетоскоп и послушам га. Очистим усне и уста влажном газом, укључим инфузију, дам и једну ињекцију Урбазона у мишић...
Након пола сата третмана, Илија се придигао у сједећи положај и почео тихо да разговара са рођацима... Наредних дана обишли су Илију и његови најближи из Сарајева и Загреба, да се поздраве...

Десетљећа су прошла од те зиме у Преодцу. Много тога се промијенило. Нема више Југославије, нема њене армије... Остала су само сјећања на то вријеме... У међувремену настале нове државе, стасале нове генерације..

Бранислав Бенић је Илијин унук! Данас је дошао по књигу "Република Српска од идеје до Дејтона"...

(Др Драган Ђокановић, 23. март 2021)