Ријечима о свом професионалном ангажману и високим мјесечним примањима која га прате, једна је политичарка поновно скренула пажњу на себе.
Иако су њене јавне наступе многи Срби углавном дочекали "на нож", ипак превладава утисак да (иако безобразне) ријечи које је изговорила дјевојка из СНСД-еа напросто немају тежину издаје коју су, за исте толике плате и паушале, починили представници СДС-а и ПДП-еа Шаровић, Бореновић, Пекићева и Мектић у Представничком дому ПС БиХ...
Она само признаје да се бави најсигурнијим и најпрофитабилнијим послом у Босни и Херцеговини, те да је (и њој) тај посао и толику зараду обезбиједио (њен) "бог" и политичка странка коју је он направио...
Нема у томе њене кривице.
Све то што јој доноси новац, настало је док је она била дјевојчица, захваљујући једном броју политичких лузера који су мислили да се путем за Сарајево не стиже до Хага.
Кад' је порасла, само се удјенула тамо гдје ће добро да заради, у складу са својом "компетентношћу и образованошћу", те народном вољом...
Да је промућурна доказала је са само двије изјаве. Прва о "богу" и друга о парама учиниле су је најпопуларнијом државном парламентарком из Републике Српске.
Показује и да зна како се постаје познат и како се остаје на јавној сцени, макар то имало и негативан предзнак, јер народ овдје има кратко памћење па ће цијела прича о њој да се сведе на питање:
Да ли је то она Додикова црнка из Добоја?
