Приказивање чланака по тагу Doktor Dragan Đokanović

Градоначелник Бијељине је из буџета града на чијем је челу подијелио 500 хиљада конвертибилних марака за стипендије студената из своје изборне јединице. Приликом додјеле тих студентских стипендија, прекршио је важеће прописе и био ухапшен од стране Полиције Републике Српске. С обзиром на то да су термини додјеле стипендија усклађени са терминима републичких и локалних избора у Српској - прије неколико дана сам написао да је градоначелник Бијељине, нелегалном додјелом студентских стипендија, подмићивао бираче. И нема сумње - јесте!

Предсједник Републике Српске такође планира да подмити бираче, и то много већим износом. Планира да 10 милиона конвертибилних марака подијели младим брачним паровима за куповину станова. Неће га ухапсити Полиција Републике Српске, јер је предсједник Српске лукавији политичар од градоначелника Бијељине. Он има скупштински "папир" да по свом нахођењу троши новац из буџета Предсједника Републике Српске. Дакле, за разлику од градоначелника Бијељине којем Скупштина Бијељине није омогућила да легално подмићује бираче, предсједнику Српске је Народна скупштина Републике Српске омогућила да подмићује бираче, без страха да ће бити ухапшен. Међутим, и у његовом случају, суштински се ради о подмићивању бирача!

Градоначелник Бијељине припада једној политичкој опцији у Српској, а предсједник Републике Српске другој. Заједничко им је то да су склони подмићивању бирача и да су, и један и други, на страни актуленог предсједника Србије, који то исто ради у Србији.

Заједничко им је и то да нису на страни студената и других младих људи у Србији, њихових родитеља, наставника и професора, који су, након рушења реновиране надстрешнице на Жељезничкој станици у Новом Саду, смрти 15 особа и сумњивог понашања челних људи Србије због свега тога, напокон схватили да ипак не желе друштво у којем цвјета корупција, у којем политичари лажу и подмићују бираче, у којем страдају недужни.

Грађани Републике Српске, како сада ствари стоје, све мирно посматрају. Додуше један број њих у Бијељини се и побунио, али не против корупције и подмићивања, већ због хапшења њиховог градоначелника.

(Доктор Драган Ђокановић, 28. 01. 2025)

Половином јануара 1993. године изабран сам за члана Владе Републике Српске - био сам први борачки министар у историји Српске.

До тада није постојало министарство које брине о борцима, ратним војним инвалидима, породицама палих бораца, - иако је рат мјесецима трајао. Нико у Републици Српској није знао колико је било погинулих бораца, колико рањених, колико инвалида. Требало је, значи, у том ратном хаосу да пронаћем људе од којих би могао да формирам министарство, да припремим одговарајуће прописе (закон, правилнике и слично), да помогнем формирање и комплетирање општинских канцеларија које ће бити субјекти спровођења усвојеног закона и пратећих правилника.

Засукао сам рукаве и кренуо. Проналазио сараднике и формирао Министарство; Помагао да у свим општинама почну да раде секретаријати за борачку заштиту; У Бијељини организовао састанак за оснивање борачке организације у Републици Српској; Формирао Фонд за хуманитарну помоћ "Свети Сава", Владин фонд за транспарентно и поуздано достављање пристигле хуманитарне помоћи за борце и њихове породице; Успоставио информациони систем о рањеним и погинулим борцима у Републици Српској, са описним подацима о рањавању и погибији бораца (из два извора: из општине и из бригаде); У Бањалуци организовао школу за рад на рачунарима, планирајући да ратни војни инвалиди, након завршене школе, професионално преузму доста послова у администрацији својих општина; Организовао сам и посао изградње једообразних надгробних споменика за погинуле борце Војске Републике Српске.

У моменту напуштања Владе Републике Српске, све што сам у претходном одломку навео, функционисало је. Прије неколико дана сам написао да је ратни војни инвалид прве категорије имао мјесечно примање веће од предсједника Владе Републике Српске. Заслужени је то био статус. За понос друштва у младој држави.

А шта се са побројаним стварима десило, након мог одласка из Министарства за борачка питања?

- Информациони систем о борцима Републике Српске је нестао, а број "бораца" растао и након завршеног рата.
- Хуманитарни фонд "Свети Сава" спријечен је да уради оно за шта га је Влада Републике Српске, на моју иницијативу, и формирала, те се брзо угасио.
- Престала је са радом и школа за рад на рачунарима, а по општинама су, умјесто ратних војних инвалида, запошљавани они који би и коњу реп могли да ишчупају.
- Од једне републичке борачке организације, изазивањем нетрпељивости и свађа међу борачким активистима, по принципу "завади па владај", политичке странке су направиле десетине својих огранака.
- Мјесечна примања им нису укинута, али су и те како умањена. Доведени су, нажалост, у понижавајући положај.
"На полицу су искочили" ратни профитери, дезертери, чак су и политичке битанге из претходног система видјеле своју шансу за грабљење добрих положаја. За релативно кратко вријеме створена је владајућа каста, од које су многи бивши борци за Републику Српску побјегли у друге државе.

На Светог Саву, 2025. године.

(Доктор Драган Ђокановић)

Синоћ сам на јутјубу одгледао интервју којег је предсједник Републике Српске Милорад Додик дао Сенаду Хаџифејзовићу, власнику Фејс телевизије из Сарајева.

Драго ми је да се господин Додик добро опоравља након оперативног захвата на једњаку и да је, поновно, способан за свој свакодневни рад!

Међутим, шта мислим о оном што је изговорио пред камерама?

Неколико његових мишљења и политичких ставова бих издвојио:
- Очекује да ће санкције које су му увеле Сједињене Америчке Државе трајати више година, највјероватније 10 (тако рече);
- У случају да га осуде на Суду БиХ, активираће Изборну комисију Републике Српске;
- Ако му забране да буде предсједник Републике Српске, отишао би, као члан делегације Народне скупштине Републике Српске, у Дом народа Парламентарне скупштине БиХ;
- Опозиционе политичаре из српске тројке (СДС, ПДП и Вукановићева листа), који су постали дио шеме за избацивање СНСД-а из власти на нивоу БиХ, назвао је кретенима, а Хрватима се умиљавао;
- Америчког амбасадора у БиХ, Марфија, такође је назвао кретеном;
- Бошњачки политичари су људи без карактера јер пристају да им странци диригују;
- Дао је апсолутну подршку Александру Вучићу и против је "блокада" у Србији;
- Очекује да Русија припоји Украјину, САД Гренланд, а Кина Тајван и свијет би, како изјави, "био миран наредних 100 година";
- Мисли да ће се ЕУ распасти, али је за усвајањe ЕУ закона у БиХ и да БиХ постане чланица ЕУ "са препознатљивом Републиком Српском у себи".

О финансијским проблемима Републике Српске, иако га је водитељ у више наврата подсјећао на њих, није био расположен да детаљније говори.

- И ја мислим да новоизабрани предсједник САД неће интервенисати за укидање санкција Додику и људима из његовог окружења.
- У случају да активира Изборну комисију Републике Српске након пресуде Суда БиХ, компромитовао би комплетну идеју да Република Српска једног дана организује своје изборе.
- Ако му Суд БиХ забрани да буде предсједник Републике, забраниће му и друге политичке ангажмане.
- Предсједник Републике Српске не смије своје политичке конкуренте, Србе, називати кретенима, а у исто вријеме умиљавати се Хрватима.
- Предсједник Републике Српске никада није смио излазити ван оквира културног и дипломатског понашања када су у питању стране дипломате. Довољно је изнијети став Републике Српске и уљудно се захвалити на посјети.
- Бошњачки политичари имају право да у односу са странцима раде у складу са својим политичким плановима, како год то нама изгледало.
- Студенти и сви други који су стали на њихову страну су, у очима највећег броја Срба, права страна, а не Александар Вучић и они око њега.
- Непримјерено је да предсједник Републике Српске јавно говори о томе шта би која велесила требала да припоји себи. И да се уопште бави таквим питањима.
- Нека организује референдум грађана у Републици Српској и пита грађане шта мисле о ЕУ, и о цијени коју би Република Српска морала да плати.

Дакле, драго ми је што се Додик опоравља од здравствених проблема, али све друго, ово политичко, је још горе неголи раније.

(Доктор Драган Ђокановић, 26. 01. 2025)

Претходних дана у разговору са мојим политичким савезницима, (ово: политички савезници, нарочито наглашавам, јер само политички савезници могу успјешно окончати неки политички пројекат), истакао сам да ћу, као кандидат за предсједника Републике Српске, промовисати политику 100 процентне оданости Републици Српској.

"Стопроцентна оданост Републици Српској за мене значи сљедеће:
1. Да су ми институција Предсједника Републике Српске и Народна Скупштина Републике Српске неприкосновени центри политике Републике Српске.
2. Да ћу упорно подржавати Делегацију Републике Српске у Дому народа Парламентарне скупштине БиХ да чува тај Дом од планова и насртаја непријатеља Срба и Републике Српске, који су наумили да обезвриједе тај Дом Парламентарне скупштине БиХ, а онда да елиминишу и Републику Српску.
3. Инсистираћу на успостављању апсолутне слоге међу политичким странкама у Републици Српској око кандидатура за Српског члана Предсједништва БиХ и за Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ. Таква српска слога у Републици Српској довела би до тога да и Представнички дом ПСБиХ личи на Дом народа. Тако бисмо добили двоструке мјере заштите Републике Српске и њених интереса на нивоу БиХ, све док БиХ постоји као држава.

Надам се да ћете ме и ви, драга браћо и сестре, подржати у овом што сам навео и постати моји политички савезници. Хвала вам!

(Доктор Драган Ђокановић, 25. 01. 2025)

Прије неколико дана писао сам о односу руководства СДС-а према мировним плановима за БиХ. Навео сам Кутиљеров и Овен-Столтенбергов план, са којима су се у СДС-у мирили као коначним рјешењима за БиХ, иако ни Кутиљеро а ни Овен и Столтенберг, као овлашћени међународни преговарачи, нису хтјели да прихвате, 9. јануара 1992. године, проглашену Републику Српску.

Одавно сам свјестан истине да већина Срба из БиХ никада није сазнала колики је био мој утицај на политику Срба у БиХ која је претходила проглашењу Републике Српске, нити су Срби из БиХ сазнали да је стварање цивилних органа и институција Републике Српске у ратном времену такође била моја иницијатива, а врло мали број људи зна да сам 1. фебрара 1995. затражио од великих сила да признају Републику Српску, на новој мировној конференцији о БиХ. СДС-ови политичари и медији су то бескрупулозно крили. Ту праксу сакривања моје улоге, у предратном и ратном времену, наставио је и СНСД. Додуше из другачијих побуда од СДС-а. Први су то радили да би се на њихов политички конто укњижило стварање Српске и створио алиби за политику предаје Босни и Херцеговини државних ингеренција које је Српска добила у Дејтону и Паризу. Други су, мислим на СНСД, не размишљајући ни о мени ни о томе како је стварана Српска, али ни о томе куда Српску води политика коју је усмјерио СДС након Дејтона, наметала и Српској и БиХ себе као главну политичку снагу за сваку тему и рјешавање сваког политичког проблема.

Ово што сам навео претходило је садашњој располућености српске политике у Републици Српској: на ону којој је ближа унитаристичка политика бошњачких странака од (арогантне и свађалачке) већинске српске политике у Српској, и на ту, арогантну и свађалачку политику, која у хрватској странци види спасоносног политичког савезника, док српска браћа њеним протагонистима (а политичким неистомишљеницима) покушавају да забију нож у леђа.

Мрка капа за Србе у Републици Српској!

(Доктор Драган Ђокановић, 24. 01. 2025)

Драгана, Александар, Никола и ја посјетили смо данас Лакташе и однијели два примјерка моје књиге "Република Српска од идеје до Дејтона" у Народну библиотеку "Веселин Маслеша".

Пуни елана смо наставили са нашим планом да одемо у сваку општину Републике Српске и локалној библиотеци поклонимо најмање два примјерка књиге "Република Српска од идеје до Дејтон".

У Лакташима смо лијепо примљени, а направили смо и заједничку фотографију са љубазним дамама које брину о Народној библиотеци "Веселин Маслеша".

(Доктор Драган Ђокановић, 24. 01. 2025)

Данас сам се, у Бањалуци, састао са својим политичким савезницима, који живе у највећем граду Српске. Причали смо о мојој кандидатури за предсједника Републике Српске.
Избори за предсједника Републике Српске биће, као што знамо, наредне године.

Акценат у разговору сам ставио на здравство и школство. Ради се о двије озбиљне дјелатности које у потпуности спадају у надлежност Републике Српске, а које су на периферији интересовања главних актера политичке сцене у Српској.

Материјални положај наставника и професора у просвети је катастрофалан. Доктори медицине и стоматологије, који раде у државним здравственим установама, у таквој су ситуацији да већина њих гледа у правцу развијенијих кантона Федерације БиХ и Европске уније.

"Као млади љекар био сам директор Дома здравља у Шековићима. Дом је, прије мог доласка, био у врло тешком положају: запуштене унутрашњости, без љекара, без санитетских возила, пред затварањем. За кратко вријеме сам успио да пронађем средства и изградим зградицу са шест кадровских станова и понудимо их докторима. Консолидовали смо финансије па смо љекарима који би дошли у Шековиће обезбиједили пристојне плате. И, без обзира на то што се радило о малом градићу у унутрашњости, доктори медицине и стоматологије почели су да долазе. Млади брачни парови усељавали су у двособне станове, убрзано се кућили и ширили породице. У току рата Дом здравља у Шековићима ниједног дана није био без љекара и без организоване здравствене заштите. Само тако се могу почети да рјешавају проблеми у здравству и школству: кадровским становима и бољим платама. Само од добро ситуираних доктора, наставника и професора - Република Српска може да тражи напредак у организовању здравствене заштите нашег становништва и едуковању младих генерација за изазове који нас чекају у будућности.", рекао сам својим политичким савезницима.

(Доктор Драган Ђокановић, 23. 01. 2025)

Данас смо, Драгана, Никола, Александар и ја, посјетили Народну библиотеку Добој и библиотеци поклонили два примјерка моје књиге "Република Српска од идеје до Дејтона".

У врло пријатном разговору са госпођама које брину о књигама у добојској библиотеци, укратко сам испричао дијелове истините приче о Српској.

(Доктор Драган Ђокановић, 22. 01. 2025)

Прије неколико минута прочитах један коментар у којем, Србин из Републике Српске, покушава да промовише бившег кошаркаша, нашег Херцеговца, Дејана Бодирогу, за будућег предсједника Србије.

Нисам могао а да не одговорим: "А да Србију оставимо на миру, да је препустимо људима који су у њој рођени, чији су сви преци сахрањени у њој?"

Будимо искрени и признајмо да су јој много зла нанијели политичари који су поријеклом са овог нашег простора.

Не дајте се, браћо из Србије! Свако добро Вам желим у овој години!

(Доктор Драган Ђокановић, 21. 01. 2025)

Доналд Трамп постао је, по други пут, предсједник Сједињених Америчких Држава.

Шта то значи за Србе и Српску?

Доналд Трамп није непријатељ Срба! То нам говори чињеница да је велики број Срба који живе у САД, а они су врло добро упућени у то да ли је Трамп пријатељ или непријатељ Срба, здушно га подржао у предсједничкој предизборној кампањи.
Посматрајући ствари из тог угла, Доналд Трамп не би требало ни да је непријатељ Републике Српске.
А то нам је, када су САД у питању, најважније! Да имамо што мање непријатеља на Западу.

Постоје и изгледи да ће, по први пут од настанка Републике Српске, у Сарајево, у Амбасаду Сједињених Америчких Држава у БиХ, стићи особа која није намргођена према Србима и није припремана да наноси штету Српској.
Али, видјећемо!
Не смијемо прејудицарати!

За сада бисмо могли рећи сљедеће:
Срећан мандат, господине предсједниче Сједињених Америчких Држава! Да Вас послужи здравље и срећа, и да дате свој допринос миру у свијету!

(Доктор Драган Ђокановић, 20. 01. 2025)