Приказивање чланака по тагу Doktor Dragan Đokanović

Једна велика афера челних људи Републике Српске, излази ових дана на видјело.
О чему се ради?

Кратки увод::
1. Влада Републике Српске (предсједник био Перо Букејловић) дала концесију за изградњи хидроелектране на Врбасу словеначкој фирми "Виадукт".
2. Наредна Влада Републике Српске (предсједник био Милорад Додик) дала концесију за изградњу хидроелектране на Врбасу другој фирми.
3. Словеначки "Виадукт", из Порторожа, као оштећена страна, поднио тужбу.
4. "Виадукт" добио све опресуде и сада потражује око 110 милиона конвертибилних марака од БиХ, која је у том послу додјеле концесија била гарант.
5. Влада Федерације БиХ уложила вето на доношење одлуке да БиХ плати око 110 милиона КМ дуга словеначком "Виадукту", сматрајући да је то искључиво проблем Републике Српске.
6. Сваки дан неплаћања дуга, исти повећава за неколико хиљада евра.
7. Кривац за ово што се десило је Влада Републике Српске у мандату Милорада Додика, која је директно оштетила словеначку фирму. Наравно да би и Перо Букејловић морао да каже зашто је словеначки "Виадукт" добио концесију за изградњу хидроелектране на Врбасу, али и Милорад Додик да објасни зашто је другој фирми дао концесију за изградњу хидроелектране на Врбасу, иако је знао да је концесију већ добила словеначка фирма. Наравно и Жељка Цвијановић мора изаћи пред јавност да објасни зашто је одбила Словенце који су тражили мирно поравнање дуга у износу од пар милиона евра, већ допустила да судски процес потраје и да доведе до дуга од око 110 милиона конвертибилних марака!

Изволите, господо, Букејловићу, Додик и Цвијановићева, узађите пред народ Републике Српске и обасните шта сте то, и зашто сте то, све радили? И како мислите, господо, да Република Српска наведени проблем дуга од 110 милиона конвертибилних марака, а ради се о дугу Републике Српске, уопште може да ријеши?

(Доктор Драган Ђокановић, 15. 04. 2025)

Народне библиотеке у Републици Српској имаће по најмање два поклоњена примјерка моје књиге "Република Српска од идеје до Дејтона". До сада смо књиге однијели и предали библиотекама у Билећи, Берковићима, Требињу Љубињу, Источном Сарајеву, Палама, Вишеграду, Чајничу, Рудом, Рогатици, Сокоцу, Власеници, Милићима, Зворнику, Бијељини, Дервенти, Добоју, Теслићу, Кнежеву, Котор Варошу, Челинцу, Бањалуци, Лакташима, Градишки, Србцу, Прњавору, Дервенти и Броду.

Након завршеног посла подјеле књига "Република Српска од идеје до Дејтона" у цијелој Републици Српској, кренућу са припремом нове књиге у којој ћу писати о одласцима у библиотеке Републике Српске, догодовштинама са тих путовања, а биће и других, текстова којима ћу покушати да посвједочим о овом времену и политичким тренуцима које, као и оне ратне из прошлог вијека, такође осјећамо на својој кожи.

Наравно да ће међу новим причама бити и оних из којих ће избијати оптимизам будућег кандидата за предсједника Републике Српске.

(Доктор Драган Ђокановић, 14. 04. 2025)

Највећем броју људи у Србији и Српској је јасно да Александар Вучић, без обзира на то што је максимално користио све државне ресурсе Србије, па и Српске, није успио да организује народни скуп који би могао да парира народном скупу којег су, 15. марта 2025, организовали студенти Србије.

Брзоплето покушавши да умањи величину и важност студентског скупа, кренуо је у организовање властитог. Међутим, није успио у свом науму да покаже да је народ Србије и даље уз њега. Не желећи такав исход - доказао је да му је већинска Србија окренула леђа.

Искрено говорећи, драго ми је што политика коју персонификује Вучић губи углед у српском народу (иако му не спорим право да се бори за своју што бољу позицију међу Србима), али ми је и те како жао што је, преко својих послушника који се налазе на највишим државним позицијама у Српској, покушао да прикаже да су Срби из Републике Српске на његовој страни.
Политичари који су се опредијелили да служе свом народу, такве ствари никада не би радили. Али, Александар Вучић и Милорад Додик, који му је све вријеме саучесник у томе, очигледно нису такви политичари. Лични интереси су њима, нажалост, и те како испред народних.

(Доктор Драган Ђокановић, 13. 04. 2025)

Прије двадесетак и више година, са породицом сам био у Сјеници, у Хотелу "Борићи". У исто вријеме, у хотелу са нама, били су и фудбалери из Новог Пазара. Дошли су у Сјеницу, на Пештер, на спортске припреме. Сазнавши да сам доктор, тренери тог клуба су ме замолили да обавим систематске прегледе њихових играча. Радо сам то учинио, а када су хтјели да плате - одбио сам новац. "И ја сам био спортиста, поклон је то од мене!", рекао сам им.

Љутво Богућанин, Енвер Гусинац и Бајро Жупић, њих тројица су чинили тадашњи стручни штаб Фудбалског клуба "Нови Пазар", без текста су остали на такав мој гест. Међутим, много вредније од новца јесте пријатељство - које траје све ове године.

Да споменем познанство и пријатељство са спортистима из Новог Пазара, подстакла ме је данашња информација из тог града. Наиме, данас су студенти Србије, на свом скупу у Новом Пазару, на задовољство присутних студената и грађана, пустили да из тог града полети голуб пријатељства!

Честитам и нека је са срећом! Спортисти, наравно и сви други грађани из тог краја, заслужују да живе у пријатељству и међусобном разумијевању.

(Доктор Драган Ђокановић, 12. 04. 2025)

Јуче сам, у објави "Ко одвлачи СДС од Републике Српске - уништава га!", написао: "Почетком прољећа 1993. године, једна група људи одлучила је да оживи СДС. Био сам на том састанку, али нисам подржао ту иницијативу. Сматрао сам да је прерано да политичке странке почну са радом, да смо још увијек далеко од Републике Српске и да нам политичка мимоилажења могу само нанијети штету. Међутим, Момчило Крајишник је био најупорнији у томе. Не знам да ли је претходно договорио са Радованом да Радован наступа умјереније, а да Момчило буде одлучан. Како год да је било - настао је ратни СДС."

Који су ме све разлози водили, да будем против организовања "ратног СДС-а"?

У наведеној објави сам написао да сам "сматрао да је прерано да политичке странке почну са радом, да смо још увијек далеко од Републике Српске и да нам политичка мимоилажења могу само нанијети штету." Међутим, није то био једини разлог!

"Ђокановићу, послао сам депешу савезном секретару за унуташње послове Петру Грачанину, да су се на територији Српске Републике БиХ појавиле паравојне формације и да их не можемо ставити под контролу!", рекао ми је Мићо Станишић, наш министар унутрашњих послова, након што сам, њему и Николи Кољевићу, на Јахорини, у Хотелу "Кошута", рекао за ратне злочине који се дешавају на територији наше Републике, а за које сам сазнао боравећи на терену и радећи посао конституисања општинских скупштина. Било је то почетком љета 1992. године.

"Значи, наш МУП зна за дешавања на терену и министар је реаговао!", размишљао сам на ту тему, враћајући се са Јахорине у Пале, у објекат "Кикинда", у којем смо радили Караџић, Крајишник, Кољевић, Плавшићева и ја. Отворио сам ту тему и на сједници Предсједништва Српске Републике БиХ. Биљана Плавшић је бурно реаговала, не вјерујући у оно што чује. Краће вријеме послије те сједнице, побјегла је у Београд и више се није враћала на посао.

"Учините све да заштите што више Муслимана!", рекао је Радован, једном активисти СДС-а који се пожалио да, у општини из које је дошао, нису у стању да заштите ни Муслимане који су имали одличне односе са људима из Српске демократске странке.

"Па ко то ради, ако Караџић овако говори, и ако ја никада нисам чуо да су из Српске демократске странке потекле такве идеје?", мучило ме је то питање.

Заједнички смо организовали Плебисцит нашег народа у новембру 1991. и позвали Муслимане и Хрвате да остану са нама у Југославији; Заједно смо, Караџић и ја, радили и на Конвенцији о Југославији, одржаној у Београду 03. 01. 1992. године, која је претходила потписивању Декларације о проглашењу Републике српског народа БиХ (09. 01. 1992) - са које смо, још једном, позвали све у БиХ да, са нама, остану у својој држави.

Био сам сигуран да СДС, као демократска странка, није креатор најружнијих ратних дешавања. Али, ако није СДС, ко онда јесте?

Е, управо је то и био разлог, уз онај наведени у јучерашњој објави, што нисам био за стварање "ратног СДС-а". Желио сам да сачувам успомену на предратног "барјактара" српског националног покрета у БиХ, за којег сам залегао у потпуности. И за српски покрет и за СДС! Међутим, нека снага је жељела да обрука и Србе у Републици Српској, и СДС. Да није настао "ратни СДС", план би им био узалудан.

СДС је главна мета садашње владајуће коалиције у Републици Српској! Не због његовог руководства, већ ради његовог чланства! Патриотског и оданог Републици Српској. Ја, такође, поновно, као и 1990. године, осјећам непријатељство власти.

(Доктор Драган Ђокановић, 11. 04. 2025)

Везани чланци:

1. https://srpska-portal.com/index.php/republikasrpska/item/1482-ko-sds-odvlaci-od-republike-srpske-unistava-ga

Прије три дана био сам, са супругом Драганом и синовима Николом и Александром, у Градишки - да Народној библиотеци у том граду поклонимо двије моје књиге "Република Српска од идеје до Дејтона".

На улазу у зграду Народне библиотеке постављена је мермерна плоча на којој пише: "Ова зграда је легат породице Ковачевић, Стојке и Ђорђа, Српском просвјетном и културном друштву 'Просвјета' из Градишке".

Дан уочи одласка у Градишку, у разговору са двојицом мојих политичких савезника, рекао сам: "Ако постанем предсједник Републике Српске, позваћу 20 најбогатијих људи у Српској и затражити од њих да за Републику Српску ураде нешто што ће бити трајно, што ће је обогатити, што ће постати примјер и свим будућим успјешним људима - да их, по добру, спомиње народ Српске.

Сутрадан сам, на зиду зграде у Градишки, видио плочу на којој пише да је зграда легат породице Ковачевић, Стојке и Ђорђа.

Изволите господо, не морате ни чекати позив предсједника!

(Доктор Драган Ђокановић, 11. 04. 2025)

"Нико неће да каже колико је плаћен да окрене плочу одједном... А јадан је свако ко омладину дира и увлачи у послове које сами не могу да заврше.", написала је госпођа Јелена Станивук, у свом коментару на моју објаву "Са студентима против Вучића и Додика", вјероватно алудирајући на веће опозиционе странке у Србији.

На исту објаву, своје виђење актуелних дешавања у Србији, дао је и господин Бошко Цвијић:
"Видио сам Милу Пајић студенткињу шта ради у Новом Саду, видио сам напад на полицију испред скупштине у Н. Саду јајима, фарбом и брашном и они су, господине Ђокановићу, нечија дјеца, видио сам 15. марта како демонстрант показује полни орган (вјероватно из пијетета према жртвама настрадалих) видио сам туче и уништавање оних трактора 15. марта, видио сам потпуно игнорисање свега другог што није на линији њихових захтјева, жеља и на крају видим смишљено раздвајање српског народа на ове и оне, на Србе са једне и са друге стране Дрине а знамо добро, господине Ђокановићу, шта су подјеле донијеле нашем народу и шта је циљ оних који их смишљено подпирују. Са вашим ставовима у 90% случајева се слажем, али са овим не, и могу Вам рећи да је за мене изненађујући."

Госпођи Станивук сам написао: "Та Ваша теза нема упориште у политичком животу Србије, а јесте нешто што би тамошња власт и њене присталице и те како жељели. Нема од тога ништа! На студентима неће политички профитирати они који то не заслужују, а ни Вучићеве странке, колико год да их оснује, више никада неће придобити народ који је на страни студената. Уосталом, живи били па видјели."

А господину Цвијићу сам одговорио:
"Видим да сте пажљиво прикупили десетак негативних ствари и одвојили их од милион и више позитивних. Сви су видјели те негативне ствари, крајње минорне, и такође их одвајају од оних милион и више позитивних. Е, тих милион и више позитивних - избориће се за своју Србију. Хвала Вам за искрену дискусију!"

(Доктор Драган Ђокановић, 10. 04. 2025)

"Докторе, СДС је у Србцу био прихваћен од народа, а онда су људи почели да се дистанцирају од њега, иако су били захвални Милошу Милинчићу што је успио да спријечи ескалацију ратног сукоба између Давора и Србца. Шта ви мислите, зашто је СДС изгубио подршку Срба?" Ово питање из Србца и један негативан коментар о "ратном СДС-у", написан на овој страници прије неколико дана - траже да напишем нешто о томе.

Крајем маја 1990. године сарајевска телевизија у свом ударном дневнику пустила је три изјаве са састанка (до тада формираних и регистрованих) политичких странака и представника власти у БиХ. Емитоване су изјаве Нијаза Дураковића, предсједника комуниста, Алије Изетбеговића, предсједника СДА и моја изјава. "Немојте мислити да ће Срби у БиХ бити преварени као Срби у Хрватској! Ми ћемо спремни дочекати изборе.", слушао сам свој глас и гледао себе на екрану. Било је то први пут у мом животу да се као политичар појавим на телевизији. У сутрашњим сарајевским новинама наведено је да сам, на састанку одржаном у згради Скупштине БиХ, тражио да се дозволи и регистровање политичких странака са националним предзнаком.

Убрзо је настао СДС, а са Караџићем сам успоставио одличну сарадњу. Заједнички смо формирали Савјет за вишестраначку сарадњу, који је касније постао Политички савјет СДС-а. Мислим да сам био на свим састанцима Савјета, од првог када је конституисан па до посљедњег, уочи рата. Почетком рата "залеђен" је рад политичких странака на територији Републике Српске, па и рад Српске демократске странке. Жељели смо пуно јединство Срба на што бољем организовању Републике Српске.

А, онда, почетком прољећа 1993. године, једна група људи одлучила је да оживи СДС. Био сам на том састанку, али нисам подржао ту иницијативу. Сматрао сам да је прерано да политичке странке почну са радом, да смо још увијек далеко од Републике Српске и да нам политичка мимоилажења могу само нанијети штету.
Међутим, Момчило Крајишник је био најупорнији у томе. Не знам да ли је претходно договорио са Радованом да Радован наступа умјереније, а да Момчило буде одлучан. Како год да је било - настао је ратни СДС. По инерцији сам позван и на састанак Главног одбора, који је одржан на Јахорини, уочи доласка Слободана Милошевића, Добрице Ћосића, Момира Булатовића, Зорана Лилића, Николе Шаиновића и грчког премијера Константина Мицотакиса. Политички сукоб који је тих дана настао између руководстава у Београду, Подгорици и Палама - покушао сам да ријешим одласком код Добрице Ћосића, који је тада био предсједник СР Југославије. Замолио сам предсједника Ћосића да разговара са премијером СР Југославије Радојем Контићем - да се што прије организује састанак представника наше владе са Пала и представника Владе СР Југославије, а све у циљу што бржег рјешавања проблема за којег сам сматрао да ће бивати све већи. На састанак представника двије владе није се дуго чекало, али сам чуо да су Караџић и Крајишник негативно коментарисали тај мој одлазак у Београд. Нарочито Крајишник. Међутим, није ме њихово мишљење о томе пуно занимало, а и они су то знали.

Иако сам био оптерећен послом у Министарству за борачка питања и рјешавањем проблема по општинама Српске, ипак су до мене стизали врло негативни коментари о криминалу појединаца из СДС-а. Нарочито су били гласни коментари из Војске. Претпостављао сам да Караџић и Крајишник такође чују шта људи по Српској причају, па нисам осјећао потребу да одем до њих, да бисмо на ту тему разговарали. Додуше, у једном тренутку смо то Радован и ја били и начели, али не у контексту односа СДС-а према криминалу у Српској, већ у контексту тешког економског положаја породица припадника Војске. Објашњавао сам му да морал на положајима слаби зато што су војници незадовољни јер знају у каквом су стању оставили своје породице, приликом поласка на линије. "Ја са терена добијам другачије информације", био је Радованов коментар. "Такве информације можете да добијете само од оних који до Сумбуловца дођу у одијелима, а онда из гепека ваде маскирне униформе и тако обучени дођу овдје! 'Предсједниче, само напријед, до коначне побједе!', то Вам говоре. Знам ја врло добро који људи у ову зграду могу ући.", одговорио сам му.

Изборе, одржане 1996. године, СДС је добио, јер бирачи нису знали шта се све са странком дешавало у рату . Међутим, вријеме које је услиједило, почело је то све да открива. И неслогу унутар странке, и криминал њених чланова и бројне друге негативности. Тако су СДС-ова страначка кола кренула низбрдо. Појавили су се и пресвучени комунисти, који никако нису могли да забораве свој пораз на изборима 1990. године и, радећи против СДС-а, једва чекали де се поновно дочепају власти. То је одговарало и руководству Србије.

Све ове године, политичари садашњег СДС-у, никако да на прави начин "послажу коцкице", и оне пријератне, и оне ратне, али и послијератне - па да, са том спознајом, олдучно крену у будућност. Мој им је савјет: Посветите се Републици Српској и њеном напретку! Ко вас одвлачи од Републике Српске - уништава вас, желећи да максимално ослаби Републику Српску!

(Доктор Драган Ђокановић, 10. 04. 2025)

Два моја коментара који су додаци претходном тескту: 

1. Са Србима пуним патриотског набоја стварали смо СДС. Све сам то радио из чистог ентузијазма и жеље да помогнем да Срби преживе године у којима је почело појављивање поражених снага из Другог свјетског рата на европској политичкој позорници.(Доктор Драган Ђокановић, 10. 04. 2025)

2. Против Српске демократске странке у Крајини радили су разни шијуни. Прво су га, дјелујући синхронизовано, поцијепале службе из Србије, Хрватске и Странке демократске акције, а све захваљујући Биљани Плавшић (није уопште чудно што је Биљана Плавшић послије изласка на слободу одмах уточиште нашла у Београду). Потом су га систематски блатили, не би ли га огадили грађанима у Крајини. Када су успјели у томе, почело је јачање СНСД-а, ПДП-а и странака које су настале из Биљанине партије и које су буквално грабиле људе из СДС-а. Ту је, наравно, била и филијала србијанских комуниста и предртних удбаша - СПРС. Та партија је била главна повезница са безбједносним службама Србије. Побројаним су у помоћ прискочили, прво Вестендорп, потом и Ешдаун. Требало је СДС што више маргинализовати, мени медије учинити недоступним, а моју улогу у настанку СДС-а и Републике Српске умањити до небитности. Неколико људи из СДС-а, на челу са Калинићем и Шаровићем, добили су задатак да само на спомен мог имена, реагују негативно. Ту одиозност према мени ширили су по дубини СДС-а. Наравно да су и године чиниле своје - умирали су људи којима нико није могао да промијени мишљење о мени (као што је, примјера ради, био Др Десимир Митровић), а они који би се супротставили причама против мене, гурани су на периферију СДС-а. Један од таквих је оснивач и први предједник СДС-а у Власеници, професор Лукић. Нови политичари који су долазили у руководство СДС-а задовољавали су се страначким функцијама и посланичким мандатима, а СДС је тонуо до садашњег стања - без озбиљнијег плана за оправак странке и знања како да се направи политичка платформа од користи за Србе и Српску. Уз објаву коју сам написао, овај коментар је сасвим довољан свим члановима Српске демократске странке да сазнају истину. Драго ми је што ми се у Србцу појавила жеља да ово напишем. Можда је томе допринијела и чињеница што сам, и прије настанка СДС-а, имао успостављену политичку релацију са двојицом људи из овог краја и пионирима организовања Срба у овом граду - Војом Купрешанином и Видом Јањићем. (Доктор Драган Ђокановић, 10. 04. 2025)

Предсједник Републике Српске назвао их је "смрадовима", а предсједник Србије "терористима".
За разлику од предсједника, народ Србије их зове својом будућношћу! Доживљава их као шансу да се ослободи власти која је све узурпирала. Наравно, ради се студентима Србије који су постали велика узданица српског народа.

Лично мислим да је, покрет младих Србије, велика нада и за нас у Републици Српској - јер зрачи енергију која нам је неопходна да се ослободимо политичара који, док причају о интересу Срба и Српске, искључиво раде за себе и остварују своје личне интересе. Сигуран сам да су све вријеме, док су причали демагошке приче о самосталности Српске и скупљали бирачке гласове, били свјесни чињенице да том причом компромитују републичку изборну комисију, републичке изборе, републички референдум и републички устав. Без обзира на то - свој изборни резултат, оствариван захваљујући демагошким паролама и бескрупулозним медијским кампањама, стављали су испред интереса Републике Српске.
Зауставимо их!

(Доктор Драган Ђокановић, 09. 04. 2025)

"Гласаћу за Вас само ако будете независан кандидат, али у правом смислу те ријечи!", написао је јуче Др Данко Васиљевић, из Источног Сарајева, у свом коментару на објаву "Господине Ђокановићу, ја Вас видим као будућег предсједника Републике Српске!" Реченицу "Господине Ђокановићу, ја Вас видим као будућег предсједника Републике Српске!" - написао је, дан раније, господин Српко Срђан Гороња.

За претпоставити је да ће владајућа коалиција имати свог кандидата за предсједника Републике. Вјероватно ће и ове три странке које се боре да постану драге Драгану Човићу и Хрватској демократској заједници, такође имати свог кандидата.

Вјештачка интелигенција каже да могу постати предсједник Републике Српске, али да би до избора требало да урадим... - нећу то још да откријем.

(Доктор Дргаган Ђокановић, 08. 04. 2025)