Ових дана свједочимо разним уступцима које власт Републике Српске, путем својих представника запослених у Парламентарној скупштини БиХ, чини странкама из Федерације БиХ и њиховим унитаристичким "грађанским" политикама. Вјероватно се таквим понашањем, власт Републике Српске, покушава додворити свима онима који би могли да утичу да се суђење предсједнику Републике Српске оконча онако како би њој одговарало - а то је преоглашења предсједника Републике Српске Милорада Додика невиним.
И, може то да се схвати! Нису ни ти досадашњи уступци кардинални, да их Република Српска не може пребродити.

Међутим, сва досадашња искуства, проистекла из сарадње политичара из Српске са политичарима из Федерације БиХ у Парламентарној скупштини БиХ и свим оним кафанама и ресторанима, негативна су и за Србе и за Републику Српску. Почев од усвајања амандмана на Устав БиХ којим су српски представници из Републике Српске, гласајући за успоставу Брчко Дистрикта, одвојили западни дио Републике Српске од источног дијела; Преко усвајања закона којима су формирани ОБА БиХ, СИПА БиХ, Тужилаштво БиХ и Суд БиХ, (агенције и институције путем којих су непријатељи Републике Српске дошли у позицију да шпијунирају по Српској, да хапсе по Српској, да суде предсједнику Српске); Па до најаве формирања Апелационог одјељења Суда БиХ у Републици Српској - којим би се са нивоа БиХ потпуно заокружио систем контролисања грађана и њихових изабраних представника у институцијама Републике Српске.

Случајно или не, али ништа од побројаног не би могло да настане да политичким странкама из Федерације БиХ нису помогле политичке странке из Републике Српске, углавном предвођене Додиковим СНСД-ом...

Зашто, онда, суде Милораду Додику?

Због његове сарадње са Русијом и њеним предсједником Путином, али и страха да се Република Српска не подигне на ноге!

Зашто се у "игру", током суђења Додику и након његовог виђења са руским предсједником Путином, убацује прича о формирању Апелационог одјељења Суда БиХ, и то на територији Републике Српске?

Ради се о методи "штапа и шаргарепе". На нашим просторима то је добро позната политичка флоскула, или формула, коју су први колонизатори из САД и ЕУ лансирали у овдашњи јавни простор и коју су успјешно примјењивали у досадашњим преговорима са српским политичарима. Идући безуспјешно за мрквом, а у страху од штапа, српски су политичари од своје територије правили другима дистрикт; надлежности државе за коју су погинуле десетине хиљада најхрабријих Срба, предали су у руке онима који би сутра кренули у рат против нас, који се не либе да кажу да ће то и да ураде ако им се укаже прилика...

Значи, да закључим поруку коју нам шаљу: Можда буде и слобода на Суду БиХ или његовом Апелационом одјељењу (шаргарепа) за вашег предсједника, ако пристанете на јачање нашег штапа који је у конкретном случају Суд БиХ са све Апелационим одјељењем...

Поука: Магарцу је мрква стално испред носа, а он, несрећник, вуче и нада се да ће је добити...

(Доктор Драган Ђокановић, 10. 03. 2024)