Република Српска

nedelja, 20 oktobar 2024 08:39

КАРАЏИЋ СЕ ИЗНЕНАЂУЈУЋЕ БРЗО СЛОЖИО СА МНОМ

Аутор Доктор Драган Ђокановић
Доктор Драган Ђокановић Доктор Драган Ђокановић


Од потписивања Декларације за проглашење Републике Српске био сам непоколебљиво за то да наша република, као федерална јединица, буде у саставу савезне државе Југославије. То је уписано и у наш први Устав; у Члану 3. писало је "Република се налази у саставу савезне државе Југославије."

Иако је Конференција о БиХ, (под вођством португалског дипломате Кутиљера), почела половином фебруара 1992. године; Иако су на тој Конференцији, поред муслиманских и хрватских представника, учествовали и Караџић, Кољевић и Крајишник, па тим својим учешћем практично прихватили причу о независној БиХ; Ипак је, под притиском резултата Плебисцита Срба из новембра 1991. године и Конвенције о Југославији коју смо Караџић и ја потписали 3. јануара 1992. године у Београду - у Уставу Српске Републике БиХ, усвојеном 28. фебруара 1992, писало да је Српска Република БиХ у саставу савезне државе Југославије.

Након 6. априла 1992, када је БиХ као независна држава призната од стране Европске Заједнице и Сједињених Америчких Држава и након 27. априла, када је без Српске Републике БиХ проглашена СР Југославија, а увјеривши се у неконзистентност политичког понашања Караџића, Кољевића и Крајишника - час су били за Српску Републику БиХ као федералну јединицу у Југославији, а час за прихватање Кутиљеровог плана по којем у независној БиХ нема ни Српске Републике ни Југославије - постао сам потпуно сигуран да проглашену Републику Српску морамо организовати као модерну државу засновану на изборним резултатима из 1990. године, војнички је бранити, а до њене међународне верификације доћи помоћу Сједињених Америчких Држава.

Планове који су се ређали након пропасти Кутиљеровог, Венс-Овенов и Овен-Столтенбергов, нисам ни доживљавао озбиљно, никада на скупштинским сједницама нисам дискутовао о њима, али укључење Сједињених Америчких Држава у мировни процес, 1994. године, кроз дјеловање у Контакт групи (заједно са Русијом, Француском, Великом Британијом и Њемачком), доживио сам као шансу да можемо стићи до међународне верификације Републике Српске.

Успјешна активност америчког амбасадора Цимермана, да муслиманског политичког вођу Алију Изетбеговића одврати од Кутиљеровог мировног плана, била ми је доказ да администрација САД има амбицију да уради нешто у БиХ, али да због својих избора, била је то 1992. година, то није у стању ни да артикулише нити да спроведе.

Караџићу сам у јуну 1992. године, на Палама, рекао да ми, без обзира на то што наши људи траже увођење ратног стања, морамо урадити управо обрнуто: Морамо од Републике Српске изградити цивилну, демократску државу! Прихватио је ту моју идеју. Неизмјерно сам му захвалан ради тога. Никада нисам стигао да га питам зашто се тако брзо сложио са мном.

За само неколико мјесеци, дакле у другој половини 1992. године, у свим општина Републике Српске у функцији су биле цивилне скупштине од одборника изабраних на изборима 1990. године. Током 1993. године створили смо и републичке системе. "Владо, морамо створити републичке системе који ће функционисати усклађено са општинским", рекао сам на првом радном састанку Владимиру Лукићу, другом по реду предсједнику у историји Влада Републике Српске. И створили смо их.

А онда је дошла та 1994. о којој сам писао претходних дана. Преломна година у историји Републике Српске! Година за коју сам био сигуран да је најважнија година за Републику Српску! Нажалост био сам једини у Влади Републике Српске који је тако гледао на 1994. годину.

Међутим, ја сам био увјерен да ћу успјети да увежем интересе америчке администрације да буде главни фактор у завршетку рата у БиХ и предсједника Србије коме је то такође била велика политичка шанса коју неће хтјети да пропусти.

У једној од претходних објава писао сам о академику Михајлу Марковићу који ми је помогао у организовању састанка са генералним секретаром владајуће партије у Србији Миломиром Минићем, на којем је генерални секретар СПС-а рекао: "Предсједник Милошевић жели сарадњу са Драганом".

У некој од наредних објава писаћу о томе како је моја иницијатива стигла и до тадашњег америчког предсједника Клинтона.

(Доктор Драган Ђокановић, 20. 10. 2024)

Везани чланци:

1. https://srpska-portal.com/index.php/republikasrpska/item/1263-1994-godine-karadzic-je-na-put-bez-povratka-poveo-mnogo-zasluznih-ljudi

2. https://srpska-portal.com/index.php/republikasrpska/item/1262-1994-godine-sam-pokreno-politicku-borbu-za-mir-i-republiku-srpsku

3. https://srpska-portal.com/index.php/republikasrpska/item/1261-predsjednik-milosevic-zeli-saradnju-sa-draganom