"Пратим Вас, Докторе, и очекујем да ћете нам, прихватљивим начином, поједностављено, објаснити шта нас чека. Ви имате много пратилаца, па вјерујем да ће и они увидјети на чему смо. Захваљујем на одговору.", написала је госпођа Зорица Кукић, из Бањалуке, у свом коментару на моју јучерашњу објаву "За излазак из садашње кризе неопходан је политички договор у Републици Српској!".

"Шта нас чека?"
Ово "Шта нас чека?", превео сам: "Шта чека нас - Србе из Републике Српске и Републику Српску?"

Суочићемо се са бројним политичким проблемима, које ћемо, углавном, дочекати неспремни!
Нажалост, наши људи су себе убиједили да "има неко ко о томе брине". Притом мисле на власт Републике Српске, а шире гледано мисле и да власт Србије, са својом Безбједносно-информативном агенцијом (БИА), бдије над Републиком Српском. Све чешће помишљају да и руска политика брине о нама. Није наш човјек још увијек спреман да на себе преузму одговорност за будућност властите дјеце, и да се држи мудрости да "туђа рука свраб не чеше".

Западну политику су, пак, окарактерисали као српског непријатеља који је фундаментално против интереса Срба и Републике Српске. Додуше, о новом америчком предсједнику, Доналду Трампу, Срби из Српске, за сада, мисле да ће бити свјетло на крају мрачног америчког тунела.

А ја? Шта ја мислим?

Ја мислим да сами себи највише можемо помоћи! Зато сам и написао наведену објаву, у којој сам позвао на договор у Српској! Како сами себи можемо највише помоћи? Тако што ћемо без сујете, хладне главе, искрено рећи да смо, НАПОКОН, спремни да послушамо наше најпаметније и најспособније људе. А ти најпаметнији и најспособнији људи нису ни актуелна власт ни актуелна опозиција у Српској.
Да јесу паметни и да јесу способни не бисмо констатнто били у проблемима, и као народ и као Република.

Међутим, да ли смо, ми, због нашег менталитета, оваквог какав јесте, уопште спремни да признамо да су паметни људи и способни људи и паметнији и способнији од нас?

(Доктор Драган Ђокановић, 17. 01. 2025)