Посљедњих мјесеци свједочимо великом ангажовању, трочлане страначке коалиције из Републике Српске, у Сарајеву. "Тројка из Републике Српске", тако зову ту коалицију из Републике Српске, постала је омиљена политичка групација у бошњачком дијелу Федерације БиХ.

Бошњачки политичари и бошњачки медији се напоросто утркују у форсирању Вукановића, Миличевића и Станивуковића. Наравно да ми је јасно зашто то раде. Добили су политичко оруђе за наставак борбе против Републике Српске. Колика год да му је снага, стигло им је ненадано и може послужити. Али ми није јасно зашто су српски политичари из Републике Српске, Вукановић, Миличевић и Станивуковић, одлучили да понизе и себе и своје чланство у Републици Српској?

Иако имају значајне политичко-државне обавезе у Републици Српској и велике шансе да се, радећи одговорно градоначелничке и посланичке послове, допадну свом народу у Српској, Станивуковић, Миличевић и Вукановић обијају прагове по Сарајеву, наводно забринути због "застоја БиХ на путу ка ЕУ".

Стварно неразумно, па чак и будаласто од поменуте тројице, нарочито од Миличевића. Вукановић и Станивуковић ми и нису превелико изненађење, марионете били - марионете остали. За Миличевића сам мислио да је озбиљнији политичар и да ће чланство СДС-а, након што је преузео функцију страначког шефа, предводити на пословима јачања Републике Српске. А он, на моју жалост, ради супротно од тога. Кренуо је истим оним путем којим су се претходих година кретали Босић и Шаровић, водећи иза себе све мању и мању колону страначких чланова.

Политика је попут ријеке: увијек нешто доноси и нешто односи. Ако нисте видјели шансу коју вам је донијела, неповратно ће отићи.

(Доктор Драган Ђокановић, 10. 05. 2025)