Република Српска ће постати респектабилна држава, а то јој омогућује и Дејтонски мировни споразум, само онда када је највећи број њених становника буде тако доживљавао.
Политичке тенденције какве су биле видљиве у претходних 25 година нису ишле у прилог јачању Републике Српске, јер је комплетна политичка номенклатура из Републике Српске стављала акценат на јачање државе Босне и Херцеговине, а на штету Републике Српске и њене државности.
Што се више приближавамо изборној години, страначке карте су све отвореније и на политичкој сцени Републике Српске ствари постају јасније. Има српских политичара који, без трунке стида и моралних обавеза према онима који положише своје животе за Републику Српску, једва чекају да потрче пут Сарајева, пут босанскохерцеговачких институција, добрих примања и уклапања у бошњачку визију Босне и Херцеговине...
Невјероватно је, али и истинито, да смо се, ми Срби у Републици Српској, нашли у ситуацији да себи можемо поставити питање: Да ли ће српска Република Српска успјети да, на својој територији, побиједи на наредним изборима политичке странке којима јачање Републике Српске није приоритетни политички циљ?
Од политичке користи за српску Републику Српску је подсјећање на један политички догађај из не тако давног периода:
Комуниста Стипе Шувар је на референдуму грађана Хрватске, 1989. године, изабран за члана Предсједништва СФРЈ на мандат од пет година. Дакле, до 1994. године...
Међутим, оног момента када су Хрвати одлучили да од Хрватске направе стварну државу, Шувар је на позив хрватског Сабора (читај: на заповијед) покупио своје ствари и, без икаквог противљења, напустио Београд...
Ми, данас, у Републици Српској, нажалост, немамо ни снажног народног предсједника, нити моћну народну скупштину...
Размислите мало о томе...
Ја сам размислио и одлучио: ХОЋУ ДА РЕПУБЛИКА СРПСКА БУДЕ ДРЖАВА!
(Доктор Драган Ђокановић, 08. децембар 2021)
