"Све што је Америка овдје радила је подвала Србима, и распад Југославије, бомбардовање у два наврата Српске и Србије. Јасно су говорили да желе да сруше Дејтон и направе другу БиХ, да су то обећали муслиманима. То знају муслимани, али знамо и ми. Ми не желимо да се то деси. Оскрнавили су наше право...", дио је најновије изјаве предсједника Републике Српске Милорада Додика, којом се обрушио на Сједињене Америчке Државе и њиховог актуелног амабасадора у БиХ...

Није ми циљ да полемишем с предсједником Републике Српске Милорадом Додиком на тему "америчких подвала Србима", али би свакако било лијепо да предсједник Додик објасни Србима у Српској зашто је пристао да га таква "Америка" лансира у врх политике у Републици Српској, да му да милионе и милионе долара да учврсти своју власт, да му почисти и обезвриједи политичку конкуренцију...

Да се у потпуности разумијемо, браћо и сестре, имао је Милорад Додик и претходних година вербалне окршаје с америчким дипломатама па сам, га без обзира на то, подржао на посљедњим предсједничким изборима. Није ми сметало то што је бивао арогантан, чак и непристојан, према тим (пре)надуваним дипломатама...
Међутим, предсједник Републике Српске посљедњих мјесеци је баш изгубио осјећај за мјеру. Као да га је нескривена подршка водећих руских политичара одвојила од способности доношења реалних процјена шта је за Републику Српску (у односу на САД) корисно а шта није. И политичком лаику је јасно да је руска подршка Милораду Додику и те како значила у предизборној кампањи и побједи на изборима. Има људи и у СНСД-у који сматрају да му је и моја вишемјесечна подршка донијела бар 30 000 гласова...
Радио сам то из чистог политичког убјеђења јер сам сматрао, а сматрам и сада, да је Милорад Додик, на прошлогодишњим изборима у Српској, за Републику Српску био најкориснији предсједнички кандидат.

Нажалост, актуелни предсједник Републике Српске има велики проблем са контролисањем властите реторике и вагањем ријечи које, као предсједник, изговори... А те ријечи, и те како, наносе штету Републици Српској!
Наиме, слажем се да су много тога штетног по државност Републике Српске, а у корист грађанског концепта у БиХ и јачања грађанске државе БиХ, урадиле САД од Дејтона наовамо. Међутим, Сједињене Америчке Државе радиле су то у складу са принцима политике која је доминантна и у њиховој кући, а неспорно је и то да су то све постигле у сарадњи са српским политичарима међу којима је био и Милорад Додик, који су једно причали свом народу а сасвим друго договарали иза кулиса с дипломатама из САД и других земаља са Запада...

Свађалачка политика Милорада Додика, браћо и сестре, под условом да желимо добро Републици Српској и нашем народу, мора да буде замијењена политиком сасвим другачије реторике и сасвим другачије аргументације...

Примјера ради, Кристијан Шмит, по мом мишљењу, не може бити високи представник у Републици Српској не зато што га актуелна власт у Српској сматра нелегално именованим - (што би, у преводу значило: да је Кристијан Шмит добио сагласност Русије и Кине био би, како то тумачи Милорад Додик, потребан Републици Српској и добро би дошао да нам кроји капу) - него зато што сам увјерен да Републици Српској, као демократској и вишестраначкој заједници која почива на изборним резултатима, није ни потребан страни тутор...

(Доктор Драган Ђокановић, 05. 08. 2023)