У неколико коментара на моју јучерашњу објаву "Кристијан Шмит одао јатаке из Републике Српске", а осврћући се на посљедње двије реченице објаве: "Жесток је ударац, овим својим интервјуом, Кристијан Шмит задао парламентарној опозицији у Републици Српској. Не само што ће се њиме наслађивати владајуће странке у наредном периоду, него ћу им и ја, ово Шмитово признање, нарочито ако се кандидујем за предсједника Српске, набијати на нос." - добио сам подршку за евентуалну кандидатуру за предсједника Републике Српске.

Да, чињеница је да мене, у политици Републике Српске, једино занима функција предсједника Републике Српске и да би моја евентуална кандидатура била трећи званични покушај да се домогнем државне функције са које бих могао много више да помогнем и Србима и Српској, неголи што могу данас.
Али, има времена до 2026. године...

Наводим 2026. годину и мирне изборе, јер не желим да се се актуелном предсједнику деси оно што му непријатељи припремају...

Како, као народ и као Република Српска, да што мање оштећени прођемо кроз ово турбулентно политичко вријеме, вријеме рата у Европи и глобалних политичких потреса?

Већ сам писао да бисмо требали бити врло хладнокрвни и мудри. И народ и републичко руководство. Нажалост, због свађалачког темперамента каквог има предсједник Милорад Додик, за руководство Републике Српске су хладнокрвност и мудрост недостижне ствари. Ту, као народ, мало шта можемо да урадимо.
Мораћемо да трпимо!
Значи уз хладнокрвност и мудрост убацујем и трпљивост. Нажалост, "трпљивост је горка", "али плод јој је сладак", тврдио је швајцарско-француски фиолозоф Жан Жак Русо.

Слажем се са том тврдњом чувеног филозофа. Према томе: Трпимо у овом времену, јер ћемо убрати сладак плод када невоље прођу!

(Доктор Драган Ђокановић, 16. 09. 2023)