У јучерашњој објави "Паметно бранимо Српску!", између осталог, написане су и сљедеће реченице: "Надам се да је много више бивших бораца који боље разумију актуелни проблем Републике Српске и који схватају да смо се нашли у времену у којем ни Република Српска, а ни њен предсједник, нису нападнути таквим средствима на које би они (бивши борци) могли адекватно да одговоре и помогну. Напади на Републику Српску и њене законе могу се одбити само повлачењем паметних потеза свих нас у Српској. А непримјерени напади не спадају у паметне потезе."

Госпођа Гордана Кукућ, из Бањалуке, коментаришући те моје реченице, сугерисала је: "Не разумију то људи. Треба им објаснити разлику између Додика, функције-статуса Предсједника Републике Српске и Републике Српске. Неки мисле да је то све једно исто, а није!"

"Промјену свјести код дијела бораца су чинили сами властодршци а нарочито за то упиру прстом баш у Додика.", желећи да појасни зашто постоји негативан став значајног дијела борачке популације према актуелном предсједнику Републике Српске Милораду Додику, написао је господин Милан Станковић, из Приједора.

Дојмиле су ме те реченице госпође Кукић и господина Станковића. Слажем се са госпођом Кукић да би многима у Републици Српској требало објаснити ту "разлику између Додика, функције-статуса Предсједника Републике Српске и Републике Српске", како је написала.
Али, чија је дужност да то уради, и ко би то могао најбоље да учини?
Државни медији у Републици Српској тешко да се, са постојећег стања СНСД-ових политичких билтена, могу пребацити у функцију сервиса грађана који промптно реагују и разјашњавају ствари.
Предсједник Републике Српске Милорад Додик? Господин Станковић написа да бивши борци "прстом упиру баш у Додика".

Милорад Додик би заиста могао бившим борцима, и не само бившим борцима, да, у искреном обраћању, објасни спорне моменте из своје политичке биографије. Мислим да би му такво обраћање помогло да придобије значајан број грађана који су на изборима били против њега. Па и да не успије да их придобије, скоро сви би поштовали тај предсједников покушај на уједињењу Српске. А уједињење нам је, у вријеме атака на Српску, потребно као "хљеб насушни".

У разговарима са борцима чуо сам шта их тишти и, без икаквих предрасуда, навешћу њихове ријечи: "Док велики број наших бораца живи и умире у сиромаштву, Додикова породица се, на рачун политике и Републике Српске, из дана у дан све више богати."
Доказују и да је Милорад Додик ратни профитер те да надимак "Миле Ронхил", којег је добио у рату, није случајан. Убијеђени су да су га антисрпске снаге са Запада силом, послије рата, наметнуле Србима, да је тим антисрпски снагама помогао у свргавању изабраног предсједника и након тога уништавао државност Републике Српске (тврде то чак и данас у вријеме Додикове сарадње са предсједником Русије Путином) и набрајају бројне надлежности које је његов СНСД пренио на ниво БиХ и "јачао бошњачку политику". Не праштају му што је био "реформиста Анте Марковића", замјерају му што је "док смо ми крварили Додик ишао на Уставотворну скупштину Федерације БиХ и издавао Републику Српску". На његов опортунизам, када је Хрватска у питању, гледају са гнушањем ...

Све су то разлози да Милорад Додик, као изабрани предсједник Републике Српске, уважи побројано и да бившим борцима и заинтересованом народу објасни зашто је 1990. године приступио "странци Анте Марковића", а не српском покрету; Када је тачно и како се то десило постао посланик у Скупштини Републике Српске; Да ли је он ратни профитер "Миле Ронхил", или није; Како се послије рата нашао у друштву Медлин Олбрајт и успио да постане "свјежи дашак" Сједињених Америчких Држава на Балкану и фаворит НАТО-а; Како је дошло до почетка сарадње са Русијом и зашто сада, у вријеме рата Запада против Русије, нестрпљиво чека позив да оде у Москву?

Мислим да се без добрих намјера предсједника Републике Српске и његове искрене комуникације са Србима тешко може десити јединство у Српској. Примједбе бивших бораца, колико год оне биле непримјерене тежини политичког тренутка, Милорад Додик би морао да уважи, да постане њихов пријатељ и помогне им у свему ономе у чему би предсједник Републике Српске могао да помогне учесницима у стварању Српске.

(Доктор Драган Ђокановић, 21. 09. 2023)

Напомена: Фотографиja je из 1993. године, фотографисано у Бијељини, на Скупштини бораца Републике Српске.
За боље разумијевање написане објаве напомињем да је поред мене у сали, (желио је то), сједио ратни командант "Пантера" Љубиша Савић Маузер, који је послије рата подржао Милорада Додика. Милорада Додика је подржао и Срђан Кнежевић са Пала, командант "Белих вукова"...