У свом коментару на моју објаву "Шта су од нас Срба урадили Новак и Никола, а шта Александар и Милорад", господин Дејан Симеунчевић је написао:
"Е докторе ... Па који то ми, ваљда Ви. Па није 2022. Била прије 150 година, па да не памтимо како сте о Додику сваки дан писали као о новом Карађорђу, слику са њим дијелили сваких 15 сати, а сада 'ми смо'. Нисмо, ви сте!"

Одговорио сам господину Симеунчевићу:
"Тачно је то, и ја сам дао глас Додику. И сликали смо се скупа. И објављивао сам ту фотографију више пута. Ни сада се не кајем што сам Додику дао глас... А Ви, Дејане? Коме сте Ви дали свој глас, и зашто? Објасните, нека читаоци прочитају и размисле о нашој дискусији на ову објаву."

Одлучио сам да Дејанов и мој коментар буду основа за данашњу објаву и објашњење зашто сам свој глас дао на изборима Милораду Додику, а зашто сада пишем против њега.

Да почнем:

"Српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик поручио је данас да је Дом народа у Парламентарној скупштини БиХ мјесто политичког односа према питањима која, на политички некоректан начин, бошњачке странке из Федерације БиХ успију да провуку у Представничком дому.
Додик је нагласио да лидери СДС-а и ПДП-а Мирко Шаровић и Бранислав Бореновић, као и још два посланика (Драган Мектић и Мира Пекић) чине 'Адилову групу' у Представничком дому парламента БиХ, због чега је важно да представниици Народне Скупштине Републике Српске у Дому народа покажу способност да у тој крајњој инстанци управљају догађајима и не дозволе да прође било шта што није у интересу Републике Српске, без обзира на издајничко понашање Шаровића и Бореновића."

Ово је изјава Милорада Додика, од 16. јуна 2020. године, која се апсолутно слаже са мојим политичким ставом којег сам заступао и на првим послијератним изборима 1996. године, када сам се кандидовао за предсједника Републике Српске, а моја странка ДСФ (садашњи Патриоти Српске) изашла са десет својих кандидата само на изборе за Народну Скупштину Републике Српске. Те, 1996. године, у предизборној кампањи, сам јасно поручио да Република Српска, односно њена Народна скупштина, по Дејтонском споразуму има обавезу да пошаље своју делегацију у Сарајево и на нивоу БиХ, са делегацијом Федерације БиХ конституише Дом народа Парламентарне скупштине БиХ, а да конституисање Представничког дома ПСБиХ није обавеза Републике Српске.

Значи, Додикова изјава коју сам цитирао била је довољна да свој глас дам њему, а не Јелени Тривић која се озарена сликала са Кристијаном Шмитом којег Република Српска не прихвата за високог представника, а која се никада и нигдје није изјаснила против политичких потеза које су Мирко Шаровић, Бранислав Бореновић, Драган Мектић и Мира Пекић, заједно са бошњачким представницима из Федерације БиХ повлачили у Представничком дому ПСБиХ, који су по мом политичком убјеђењу константно били против Републике Српске.

Кандидат за предсједника Републике Српске, коме сам дао свој глас, Милорад Додик, побиједио је на тим изборима и постао предсједник. Његов противкандидат Јелена Тривић у данима након избора показала је своју политичку незрелост и расколничке склоности, а политичке странке које су је подржале, и које се сада дистанцирају од ње, нису се извиниле гласачима у Републици Српској за своју грешку - Јелену Тривић. СДС се, бирачима у Српској, никада није извинио ни због погрешеног кандидовања Биљане Плавшић...

Након избора Милорад Додик је испунио моја очековања када је понашање Срба, представника наше Народне скупштине у Дому народа ПСБиХ, у питању - те се не осјећам превареним за глас којег сам му дао.
На моју жалост, а сигуран сам и на жалост милиона других Срба, Милорад Додик је све вријеме пружао подршку Александру Вучићу и његовим Бриселским "договорима" који су потпуно развластили и маргинализовали Србе на Косову и Метохији... Уз друге грешке које је правио након избора то је било довољно да почнем да пишем да би овај предсједнички мандат требало да буде и његов посљедњи мандат на мјесту првог човјека Републике Српске.
Ако одлучим да се кандидујем за предсједника Српске на сљедећим изборима, а убрзо ћу објелоданити хоћу ли или нећу, објаснићу зашто то чиним и шта бисмо, СВИ, морали да урадимо за Републику Српску.

(Доктор Драган Ђокановић, 29. 01. 2024)