Приказивање чланака по тагу Sarajevo

Само у Сарајеву дјелују политичари српске националности који не подносе ни Српску, ни Србију, ни "Српску Спарту".
Никада из њихових уста нећете чути нешто позитивно о Србима као народу, којем (макар формално) припадају. Никада из њихових уста нећете чути ријечи подршке за рад Народне Скупштине Републике Српске, Владе Републике Српске, Предсједника Републике Српске.
Никада нису покренули иницијативу да се састану са српским колегама из Републике Српске и да причају о интересима српског народа.

Радије ће отићи на мезар Алије Изетбеговића, неголи јавно упитати сарајевске власти зашто нестаде Улица Милоша Обилића, Парк Цара Душана, Улица Војводе Степе Степановића, Улица Радомира Путника... и откуд толика аверзија бошњачких политичара према тим славним именима и њихове историје...
Не пада им на памет да они, ти српски политичари из Сарајева, јавно проговоре о историји Срба у граду у којем живе и дјелују... Не желе ни да размишљају о подизању споменика хиљадама и хиљадама Срба, из града и околине, које су, сточним вагонима, у Другом свјетском рату, власти овог града послале у концентрациони логор у Јасеновцу...

(Доктор Драган Ђокановић, 22. 10. 2023)

Напомена:
"Драга браћо јунаци! Ја вас увјеравам да ће муслимани БиХ знати увијек достојно цијенити братске заслуге и очувати у успомени овај сусрет након бурних стољећа ", рекао је Џемалудин Чаушевић, реис улема ИЗ у БиХ, на дочеку српске војске у Сарајеву, називајући српску армију "јуначком војском неумрлих заслуга". (https://www.facebook.com/patriotisrpske/)

Ми, Срби, знамо да је градоначелница Сарајева, госпођа Бењамина Карић, мали политички преварант. И да је постављањем споменика Краљу Твртку, а без уписивања његовог стварног краљевског имена (Краљ Стефан Твртко Први), жељела да изнервира нас Србе, а да за себе добије политички кредит код Бошњака за неке од предстојећих избора.

Како год, Краљ Стефан Твртко Први добио је споменик у Сарајеву, граду којег није ни било док је он градио своју најљепшу престоницу у Светом Стефану (данашњем Херцег Новом). Наравано, људи који воде Херцег Нови одлично знају историју, не баве се историјским фалсификатима, па су правилно потписали свог средњовијековног краља.

И госпођа Бењамина Карић, без обзира на то што се поиграла фалсификовањем историје када је у питању краљ њених прапра предака (који нису били муслимани), из друге половине 14. вијека, могла би да исправи грешку коју је направила у овом свом мандату градоначелнице Сарајева. Наиме, њени дједови из 20. вијека, без обзира на то што су били муслимани, имали су свог првог краља - Краља Петра Првог.
Ако Сарајево истински воли своје краљеве, споменик Краљу Петру Првом, свом првом краљу, требало би да врате на исто мјесто на којем је и био.

(Доктор Драган Ђокановић, 29. 08. 2023)

- Добро вече, како сте, неког чекате? - поздравио сам и, у исто вријеме, упитао госпођу и млађег човјека у ходнику Гинеколошко-акушерске клинике у Сарајеву. Радило се о мајци и сину које сам упознао два дана раније, након што се породила Марина, супруга тог млађег човјека.
- Докторе, Вас чекамо од јутрос! Марина је горе у соби, цијели дан плаче. Никог не жели да види. Докторица јој је, након визите, рекла да беба може да умре и Марина је, од тада, ван себе... - брзо је изговорила Маринина свекрва, а онда су је сузе спријечиле да настави...

Отишао сам у своју собу, пресвукао се, на брзину преузео дежурство од колегинице и, кроз пасарелу која је повезивала Неонатолошко одјељење са Гинеколошко-акушерском клиником, пожурио на спрат да видим шта се дешава с Марином. Лежала је потрбушке, лице гурнула у јастук и тресла се од плача.
- Марина, злато, шта је било?
Чувши мој глас лагано је окренула главу у правцу врата на којима сам стајао и јецајући прозборила: - Моја беба ће умријети!
Пришао сам јој, помиловао је по глави, замолио да устане и да се умије, па да са мном крене на Неонатологију да обиђемо бебу.
Уплашено ме гледала, али је послушала.

- Марина, мислиш ли ти да сам ја луд? - упитао сам је, вадећи малену дјевојчицу из инкубатора.
- Па не мислим, докторе, зашто бих тако мислила?
- Марина драга, само би неко ко је луд могао из инкубатора да извади бебу која умире...
Ставио сам јој бебу у руке, а Марина се, напросто, изгубила од среће. Гледала је час у своје дијете, час у мене, не могавши да повјерује какав преокрет се десио за само неколико минута.
- Сада ћемо, Марина, да је вратимо у инкубатор, њој треба мало кисеоника, али ће то потрајати, вјеруј ми, само дан-два. Видјећеш и сама.
- Хвала, докторе! Вјерујем Вам.
Изашли смо из собе и напустили одјељење. Отпратио сам је до њених који су нестрпљиво чекали да је виде...

Пар година касније, дјевојчица са плавим локницама трчала је по мојој соби на клиници, а Марина и њен супруг са осмијехом причали о том дану...

(Др Драган Ђокановић, 3. април 2021)

Радни дан на сарајевској Педијатријској клиници почињао је љекарским састанком којег је водио шеф клинике и на којем је главни дежурни педијатар реферисао шта се дешавало током дежурства његове екипе...
 
Јасмин је био дјечак из Јајца. Лежао је на хематолошком одјељењу, изолован стакленим преградама. Боловао је од леукемије... Током јутарњих визита, брзо би се прошло поред Јасмина. Упознамо се са резултатима његових најновијих налаза и удаљимо. Чували смо га од инфекције...
Јасмин, наравно, није схватао зашто се код других пацијената љекари дуже задржавају, а у његовој близини остану тако кратко... И био је врло тужан због тога...
 
- Јасмине, опет си их преварио! Сви мисле да си болестан, а ја знам да се ти само излежаваш у том свом кревету! - тихо сам му рекао једном приликом и намигнуо.
И "упалило" је! Јасмин се мангупски насмијешио!
Тако је почело наше пријатељство... Током визита углавном је гледао у мом правцу, чекајући да чује шта ћу да му кажем. Намјерно сам остајао посљедњи, говорио му да је "стара варалица" и "пријетио" кажипрстом... Узвраћао је намигивањем и чаробним осмијесима...
 
Главни дежурни педијатар је, и тог јутра, набрајао ко је претходне ноћи примљен на клинику, коме се стање погоршало, гдје су морали да интервенишу... Све је, у том извјештају дежурне педијатријске екипе, било уобичајено осим ријечи: "Егзитус леталис: Јасмин Пуљо, хематолошко одјељење."
Бол у грудима и сузе које нити сам могао нити хтио да сакријем...
 
(Др Драган Ђокановић, 27. март 2021)

Неспорна је чињеница да су госпођа Себија Изетбеговић и господин Милорад Додик главни фактори управљања здравственим системима у Сарајеву и Бањалуци!
Данашња самоубиства, у клиничким центрима ова два града, присиљавају сваког нормалног човјека да се упита зашто се то десило...

"Пацијент је извршио самоубиство тако што је скочио кроз прозор с другог спрата зграде на Клиници за плућне болести Подхрастови"...
Зашто се ово десило, госпођо Изетбеговић?

"Пацијенткиња је починила самоубиство скоком са другог спрата УКЦ Републике Српске, потврђено је из Полицијске управе Бања Лука"...
Зашто се ово десило, господине Додик?

Сви ви, поштовани читаоци, знате да мјесецима упозоравам на неискрен однос здравствених власти према становницима Босне и Херцеговине. Посљедице те неискрености и неповјерења свакодневно су видљиве! Два посљедња самоубиства само прелијевају чашу препуну горчине...

(Др Драган Ђокановић, 17. новембар 2020)