Република Српска
Приказивање чланака по тагу Др Радован Караџић
nedelja, 07 avgust 2022 10:43
РАТНИ ДРУЖЕ, СДС СЛУЖИ САМО МИРКУ ШАРОВИЋУ!
Прочитах негдје да је први предсједник СДС-а, "незадовољан начином на који садашње руководство СДС-а ради", поручио члановима странке да ако нешто "брзо не промијене да их на октобарским изборима очекује пораз"...
Не знам да ли се ради о истинитој информацији, али је, већ два дана, нико није демантовао, па одлучих да је прокоментаришем.
Шта може чланство СДС-а сада да уради?
Не може ништа!
Мирко Шаровић се учврстио на челу странке, тако да су поруке, које прима са острва на Ла Маншу, скоро па без икакве тежине за њега.
Не вјерујем ни да у чланству СДС-а има појединаца који су у стању да се супротставе Мирку Шаровићу. Вјероватно ни не желе да му се супротставе.
Чак им више није потребна ни кћерка првог предсједника странке.
Подсјећа их на Њега, а они су Њему давно окренули леђа... И Њему, и политици коју је водио...
У неким стварима су потпуно у праву, а у неким су потпуно у криву, то је моје мишљење.
Понашају се много рационалније од свог првог предсједника, и ту су потпуно у праву.
За разлику од Њега, заборавили су на свој народ, и ту су потпуно у криву.
Ипак, политички ће преживјети. Неколицина њих ће и даље да "скупља кајмак" по разним скупштинским клупама (јер неинформисани бирачи мисле да су, ти Шаровићеви, још увијек Његови)...А ОН ће, какав год да је био, остати ту гдје јесте, а одатле ће право у српску историју и историју Републике Српске.
(Доктор Драган Ђокановић, 07. 08. 2022)
Објављено у
РЕПУБЛИКА СРПСКА
sreda, 14 jul 2021 14:09
СРБИ, БУДИТЕ СИГУРНИ ДА НАМ УРУШАВАЈУ РЕПУБЛИКУ СРПСКУ!
Драги Срби,
ово је цитат дијела мог јутрошњег одговора једном од симпатизера Младена Иванића:
"Једино што ћу да погледам јесу докази да се Иванић оградио од дјеловања својих партијских другова из 1991. године и ових посљедњих који су прегласали већину српских посланика из Републике Српске у Представничком дому ПСБиХ и тим чином наговијестили шта, поновно, чека Србе у Босни и Херцеговини којом владају Иванићеви партијски другови. Нека то учини и ових дана - прихватићу са радошћу."
А сада идемо на одломак из моје књиге: "Република Српска од идеје до Дејтона", коју сам посветио будућим генерацијама:
"Поновно смо се срели, неколико дана касније, у једној од сала Скупштине БиХ. Наиме, предсједник Предсједништва Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине Обрад
Пиљак и Златан Каравдић, предсједник Скупштине,организовали су нови састанак с представницима политичких странака којих је, у односу на прво окупљање из маја мјесеца, било много више. Иако су челници Босне и Херцеговине жељели да то буде куртоазно упознавање, састанак је, ипак, протекао у знаку дискусија које су откривале суштину овдашњег политичког проблема. Караџић и ја сугерисали смо комунистичким функционерима да учине све што је у њиховој моћи да се, прије одржавања демократских избора, усвајањем нових амандмана, промијени Устав БиХ и то у дијелу који се тиче – Скупштине – највишег републичког законодавног органа.
Предлагали смо им да постојеће Вијеће општина у Скупштини БиХ преименују у вијеће три конститутивна народа, које би одлуке од виталног националног интереса могло доносити само ако постоји консензус изабраних представника Срба, Муслимана и Хрвата…
На ту тему дискутовао је и Алија Изетбеговић:
– Иако су Муслимани најбројнији народ у БиХ, ми ћемо, послије избора, дозволити да се у Скупштини формира вијеће народа… – рекао је предсједник Странке демократске акције.
Караџићево и моје залагање за увођење вијећа народа у босанскохерцеговачку скупштину није, нажалост, наишло на позитиван пријем код Обрада Пиљка и Златана Каравдића, а коментар Алије Изетбеговића да ће Муслимани „послије избора, дозволити формирање вијећа народа“, јасно је показао какав положај имају Срби у Босни и Херцеговини... Послије тог састанка било је очигледно да ће Босна и Херцеговина, у историјске вишестраначке изборе, ући са неадекватном организацијом свог парламента, што је, по мом мишљењу,
била катастрофална грешка … Стекао сам тих дана утисак да владајући комунисти не желе да чују буку која је настајала због националних тензија, а можда се нису ни усуђивали да уђу у посао рјешавања тако деликатних проблема. Међутим, шта год да је било посриједи, опредјељујући се за суверену и грађанску Босну и Херцеговину, позиционирали су се, на лијевом крилу муслиманске националне политике. Због њиховог евидентног одступања од подршке суверенитету народа, створене су претпоставке за јачање политичких опција
које су такође биле за суверену и грађанску БиХ, али са плановима да у њој доминира муслиманско-бошњачка већина и настане ново друштво са исламским карактеристикама. У својој предизборној политичкој пропаганди комунисти су се ослонили на застрашивање грађана од, како су говорили, „авети прошлости“ и мислили да ће им то бити довољно да придобију бирачко тијело за останак на власти. Покушали смо Караџић и ја, још једном, овог пута у разговору са челним људима Социјалистичког савеза Мирком Пејановићем и Исметом Грбом, да упозоримо на опасности од њиховог залагања за суверену грађанску БиХ. Међутим, није било успјеха. Ми њима о потреби увођења вијећа народа у Скупштину,
а они нама о својој Конвенцији о суверености грађанске Босне и Херцеговине – документу који су, као саставни дио предизборне кампање, припремили те 1990. године, а онда понудили и другим странкама на потписивање.
Питање шта урадити да се у таквим околностима обезбиједи стварна равноправност и конститутивност српског народа у овој републици, мучило нас је обојицу. Актуелне комунистичке власти, то нам је постало потпуно јасно, без обзира на посљедице које могу настати због непостојања адекватног уставно-правног механизма самозаштите Срба, Хрвата и Муслимана, нису жељеле да конституишу вијеће народа у босанскохерцеговачкој скупштини. Поучени стањем које је настало након одржаних избора у Хрватској, гдје је владајући ХДЗ значајно обесправио и политички маргинализовао Србе, нисмо смјели да чекамо слична дешавања и у БиХ.
Апсолутно сигурни да повлачимо исправне потезе, у Бањој Луци смо, 13. октобра 1990, мјесец дана прије одржавања избора, формирали Српско национално вијеће
као претечу српског дијела у тронародном вијећу неког будућег парламента... Невјероватна је чињеница да нам се ниједан од Срба комунистичких функционера у БиХ
није прикључио нити нас јавно подржао, а као припадници свог народа заузимали су и највише републичке положаје..." (крај цитата)
Дакле, поштовани Срби, драге сестре и браћо,
ништа од вас не тражим осим да добро размислите о овом што сам јутрос објавио.
Немојте да на савјести носимо урушавање и нестанак Републике Српске. Не само због оних који су живот дали за њу, неголи ради оних који би морали да живе у слободи и своји на своме!
(Доктор Драган Ђокановић, 14. јули 2021)
ПРИЛОЗИ:
1. Младен Иванић, идеолог и оснивач Партије демократског прогреса (ПДП), политички ментор актуелном градоначелнику Бањалуке, којег је обучио да без икаквог устручавања може склонити заставу Републике Српске (вјероватно да се не би увриједила градоначелница Сарајева)...
2. Фотографија са прегласавања већине српских представаника из Републике Српске у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ. Мирко Шаровић, Бранислав Бореновић, Драган Мектић и Мира Пекић, посланици СДС-а и ПДП-а, безочно прегласавају девет својих сународника и колега...
3. У овом случају било је довољно да само Бореновић гласа, а да му Шаровић, Мектић и Мира Пекић обезбиједе квроум...
Објављено у
РЕПУБЛИКА СРПСКА
četvrtak, 03 decembar 2020 09:39
ЧУВАЈМО РЕПУБЛИКУ СРПСКУ КАО ЗЈЕНИЦУ ОКА СВОГ!
Прије 29 година, у децембру 1991. године, обратио сам се Предсједништву СФР Југославије и предложио да што прије организује скуп свих политичких субјеката који су за очување савезне државе. На моје писмо одговорено је позитивно па смо, 26. децембра 1991, у Палати Федерације одржали састанак и упутили јавни позив свим политичким странкама којима је циљ очување Југославије да, 3. јануара 1992, пошаљу своје представнике у Београд...
"Потписивање документа 'Конвенција о Југославији' први је велики посао на путу очувања савезне државе Југославије!", рекао је Др Радован Караџић, тог 3. јануара 1992. године у Скупштини Југославије...
Његовим ријечима само бих додао, да смо на том путу, и то као други велики посао, 9. јануара 1992, у Сарајеву, потписали документ који се зове "Декларација о проглашењу Републике српског народа у БиХ као федералне јединице у Југославији"...
Након скоро 30 година, убијеђен сам да смо проглашењем Републике Српске и упорношћу да се она формира, те вјештином да се њено име, њени органи и институције прихвате од међународне заједнице и верификују у ОУН - обавили за Србе у БиХ посао за сва времена, односно направили дјело за сва времена...
Ишли смо и те како тешким путем, али се ипак стигло до циља. Те наше енергије, жеље и жртве требало би да буду свјесне генерације које долазе и да Српску чувају као зјеницу ока свог.
Објављено у
ПОЛИТИКА
Таговано
ponedeljak, 01 jun 2020 16:23
ЧАСТ НАМ ЈЕ ШТО СМО УЧЕСТВОВАЛИ У ОВОМ ПРВОМ ВЕЛИКОМ ПОСЛУ!
Велика сала Савезне скупштине, 3. јануара 1992. године, била је препуна учесника Конвенције о Југославији. Сви су устали и аплаудирали када смо се, четворица преосталих чланова Предсједништва СФРЈ (представници Словеније, Хрватске, Босне и Херцеговине и Македоније раније су напустили функције) и ја, појавили на улазу у дворану. Ушао сам први и док су блицеви сијевали, кренуо у правцу говорнице.
"Чврста ријешеност да се очува и демократски трансформише отаџбина је мотив нашег окупљања... Ово није борба за власт, ово је борба за државу, мир и демократију...", реакао сам у уводном говору на отварању Конвенције.
Цијели дан су се смјењивали говорници, а предвече, сматрајући да би добро било да закључим скуп, дао сам ријеч предсједнику Српске демократске странке БиХ Др Радовану Караџићу, човјеку којег сам тог дана доживљавао као јединог правог савезника и одлучио, иако је испред мене била гомила пријава, да његова дискусија буде посљедња.
"Мислим да је свима нама, ма колико били љубоморни на Демократску странку федералиста, што је била иницијатор и зачетник те идеје, ипак, без имало нарцизма, била част што смо учествовали у данашњем дану и у раду на овом документу. Ја нећу да прејудицирам, али онима који потпишу честитам овај велики посао и вјерујем да ће ово бити први у низу послова на консолидацији Југославије.", цитат је из стенограма говора Др Радована Караџића на Конвенцији о Југославији. Након његовог наступа закључио сам овај цјелодневни скуп и позвао све присутне у савезној скупштини да потпишу документ "Конвенција о Југославији".
Касно ноћу, тог трећег на четврти јануар, током лета према Сарајеву, Др Радован Караџић и ја, задовољни одржаним скупом и бројем потписника Конвенције, разговарали смо о нашем сљедећем "послу". Тај нови посао требало је да буде усвајање документа о проглашењу Републике српског народа БиХ као федералне јединице у савезној држави Југославији. Иако нам се журило са усвајањем таквог документа, закључили смо да, ради предстојећег Божића, прије 09. јануара то не можемо да обавимо.
Објављено у
РЕПУБЛИКА СРПСКА
ponedeljak, 27 april 2020 17:50
ДР ДРАГАН ЂОКАНОВИЋ УТЕМЕЉИТЕЉ ЈЕ НАСТАНКА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
Потписивању Декларације о проглашењу Републике српског народа БиХ претходила су два састанка у Београду. Први састанак је одржан 26. децембра 1991. године у Палати Федерације, а други састанак одржан је 03. јануара 1992. године у Скупштини СФР Југославије.
26. ДЕЦЕМБАР 1991. (Иницијатива из БиХ за очување Југославије)
Др Драган Ђокановић: "Морамо нашим пријатељима у Уједињеним нацијама дати адуте у руке, да кажу: не може се разбити држава у којој постоји народ који жели да сачува ту државу. То народу морамо пружити, не смијемо чекати. Све се то мора урадити у врло кратком временском периоду. Боље је то урадити за мјесец дана, јер послије тога може све да буде касно. Предложио бих да, са овог састанка, оде један заједнички меморандум, потписан од представника овдје присутних странака; да позовемо и друге странке, које у својим програмима имају зацртане политичке циљеве очувања Југославије, да их позовемо на један заједнички састанак у Београду; а да до тог састанка Координационо тијело које би формирали данас на овом мјесту, из дана у дан обавјештава грађане Југославије о нашим активностима." (Из Стенографских биљешки са састанка у Предсједништву СФР Југославије, 26. децембар 1991)
Др Бранко Костић, В.Д. предсједника предсједништва Југославије: "Закључујући овај састанак, желио бих да вас поздравим, изразим нашу искрену наду, у име Предсједништва СФР Југославије, што смо данас започели једну иницијативу, за коју искрено вјерујем да ће представљати крупан допринос у подстицању свих оних активности које треба да нас доведу до те нове демократске Југославије." (Из Стенографских биљешки са састанка у Предсједништву СФР Југославије, 26. децембар 1991)
03. ЈАНУАР 1992. (Потписан документ за очување Југославије и останак у њој народа који то желе)
Велика сала Савезне скупштине, 3. јануара 1992. године, била је препуна учесника Конвенције о Југославији. Сви су устали и аплаудирали када смо се, четворица преосталих чланова Предсједништва СФРЈ (представници Словеније, Хрватске, Босне и Херцеговине и Македоније раније су напустили функције) и ја, појавили на улазу у дворану. Ушао сам први и док су блицеви сијевали, кренуо у правцу говорнице.
"Чврста ријешеност да се очува и демократски трансформише отаџбина је мотив нашег окупљања... Ово није борба за власт, ово је борба за државу, мир и демократију...", реакао сам у уводном говору на отварању Конвенције.
Цијели дан су се смјењивали говорници, а предвече, сматрајући да би добро било да закључим скуп, дао сам ријеч предсједнику Српске демократске странке БиХ Др Радовану Караџићу, човјеку којег сам тог дана доживљавао као јединог правог савезника и одлучио, иако је испред мене била гомила пријава, да његова дискусија буде посљедња.
"Мислим да је свима нама, ма колико били љубоморни на Демократску странку федералиста, што је била иницијатор и зачетник те идеје, ипак, без имало нарцизма, била част што смо учествовали у данашњем дану и у раду на овом документу. Ја нећу да прејудицирам, али онима који потпишу честитам овај велики посао и вјерујем да ће ово бити први у низу послова на консолидацији Југославије.", цитат је из стенограма говора Др Радована Караџића на Конвенцији о Југославији.
Након његовог наступа закључио сам овај цјелодневни скуп и позвао све присутне у савезној скупштини да потпишу документ "Конвенција о Југославији".
"На сурчинском аеродрому, спреман да полети одмах по нашем укрцавању, чекао је 'фалкон' Предсједништва Југославије.
Током лета према Сарајеву, у лијепом амбијенту малог авиона, Радован и ја, задовољни одржаним скупом и бројем потписника Конвенције, разговарали смо о нашим сљедећим потезима." (Цитат из моје књиге "Република Српска од идеје до Дејтона")
09. ЈАНУАР 1992. (Потписана Декларација о проглашењу Републике српског народа БиХ као федералне јединице у Југославији)
Декларацију о проглашењу Републике српског народа Босне и Херцеговине потписали су позвани учесници политичког скупа (чланови Српске демократске странке БиХ и Демократске странке федералиста), а усвојили народни посланици Скупштине српског народа БиХ. Позивни скуп и сједница Скупштине српског народа БиХ одржани су у исто вријеме 09. јануара 1992. године у Сарајеву, у Хотелу "Холидеј ин".
Члан 2. Декларације гласи: "Република се налази у саставу савезне државе Југославије као њена федерална јединица."
Др Драган Ђокановић, Београд - 26. децембра 1991, Београд - 3. јануар 1992. и Сарајево - 9. јануар 1992.
ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО:
Објављено у
РЕПУБЛИКА СРПСКА
Таговано
