Прије 29 година, у децембру 1991. године, обратио сам се Предсједништву СФР Југославије и предложио да што прије организује скуп свих политичких субјеката који су за очување савезне државе. На моје писмо одговорено је позитивно па смо, 26. децембра 1991, у Палати Федерације одржали састанак и упутили јавни позив свим политичким странкама којима је циљ очување Југославије да, 3. јануара 1992, пошаљу своје представнике у Београд...
"Потписивање документа 'Конвенција о Југославији' први је велики посао на путу очувања савезне државе Југославије!", рекао је Др Радован Караџић, тог 3. јануара 1992. године у Скупштини Југославије...
Његовим ријечима само бих додао, да смо на том путу, и то као други велики посао, 9. јануара 1992, у Сарајеву, потписали документ који се зове "Декларација о проглашењу Републике српског народа у БиХ као федералне јединице у Југославији"...
Након скоро 30 година, убијеђен сам да смо проглашењем Републике Српске и упорношћу да се она формира, те вјештином да се њено име, њени органи и институције прихвате од међународне заједнице и верификују у ОУН - обавили за Србе у БиХ посао за сва времена, односно направили дјело за сва времена...
Ишли смо и те како тешким путем, али се ипак стигло до циља. Те наше енергије, жеље и жртве требало би да буду свјесне генерације које долазе и да Српску чувају као зјеницу ока свог.
