Приказивање чланака по тагу Ana Brnabić

"Добро јутро, поштовани Др! Пратим Ваше објаве с великом пажњом па вас питам за најискреније мишљење: у ово лудо вријеме кад нема никаквих права како у свијету тако и код нас, шта се ово дешава? Народ је увјерења да је све договорено и да се поново враћа Аустроугарска то јест Мађарска на ове просторе. Велики поздрав!" (М.С. из Билеће)

Да ли је све договорено? Ако јесте договорено, ко су српски политичари који су могли, сакривени од очију нашег народа, да праве договоре за које на изборима нису тражили сагласност од бирача? Ако је то радила садашња владајућа гарнитура из Србије и Српске, ко су Александар Вучић, Ана Брнабић, Милорад Додик и Жељка Цвијановић, а они су посљедњих година били најистуренији функционери Србије и Српске? Из које (и из чије) кадровске кухиње је изашло ово четворо побројаних политичара и учврстило се на најистуренијим српским политичким положајима?

На интернету није тешко пронаћи цитат: "Поседујем документ од 19. септембра 1941. из кога се види да су се Вучићи изјашњавали као римокатоличка породица. Породице Кадијевић, Лукић, Праљак и Вучић прешле су из православне у римокатоличку веру септембра 1941. Глава породице је био Анђелко Вучић, Александров деда". Ради се о цитату из књиге "Хашке муке" коју је написао Љубиша Петковић, бивши потпредсjедник Српске радикалне странке и дугогодишњи посланик у Скупштини Србије...
Они упућенији у политичка збивања могу се сјетити, а ако се не сјећају и то се може пронаћи на интернету, да је Александар Вучић, као потпредсједник Српске напредне странке, имао, 2008. године, изузетну промоцију у медијима када га је на граничном прелазу Батровци дочекала хрватска полиција и допратила до села Смоковићи. Након тог догађаја Вучићева политичка каријера доживљава препород...
И Вучићева најближа сарадница, премијерка Србије Ана Брнабић има чврсте везе са католичком Хрватском. "Мој деда је Хрват из Хрватске, не Србин из Хрватске него Хрват из Хрватске!", тврди премијерка Србије Ана Брнабић.

Да се из политичког врха Србије, вратимо политичком врху у Републици Српској!

Многи из околине Дервенте тврде да је Пејо Марић из Жеравца и Врела (село до села) дјед Жељке Цвијановић, политичарке која годинама са Милорадом Додиком "ведри и облачи" Републиком Српском. За Пеју Марића Срби из Дервенте тврде да је био и сатник у усташким јединицама у доба НДХ. Те тврдње се могу пронаћи на интернету, а у својој књизи "Страдање Срба - Српски Брод вријеме Другог светског рата" о томе је писао Михаило Пантић...

Додик или Додиг?
"Додиков дјед католик Тома Додиг, Хрват из Студених Врила код Томиславграда, доласком у Дервенту промијенио је презиме у Додик, прешао у православље и као православни Додик доселио у Лакташе...", свједочио је 2007. године, пред новинарима "Слободне Далмације", Петар Додиг из Студених Врила код Томиславграда.
Милорад Додик, још као млад човјек био је општински функционер партије Јосипа Броза, касније је постао посланик партије Анте Марковића, а као политички лидер Републике Српске нескривени је политички савезник државе Хрватске...

Да се вратимо на двије реченице са почетка објаве: "Шта се ово дешава? Народ је увјерења да је све договорено и да се поново враћа Аустроугарска то јест Мађарска на ове просторе", и на моје питање: "Из које (и из чије) кадровске кухиње је изашло ово четворо побројаних политичара и учврстило се на најистуренијим српским политичким положајима?"

У једном интервјуу, 1991. године, навео сам Њемачку, Аустрију, Италију и још неке државе да су након Другог свјетског рата "пригрлиле усташку емиграцију са циљем да демократске промјене (у Југославији), које су неминовно морале слиједити након пада комунистичког режима, искористе..." Навео сам и да је "очигледно да се и Босни и Херцеговини, Срему и Санџаку поново жели наметнути црно-жута боја Аустроугарске монархије".
Ево, 33 године након тог мог интервјуа "Политици ЕКСПРЕС", и свега овог што сам навео у јутрошњој објави, ви, браћо и сестре, закључите да ли су Александар Вучић, Ана Брнабић, Милорад Додик и Жељка Цвијановић постали ово што су постали захваљујући постојању озбиљне српске кадровске политике, или нам их је нечија кадровска "комисија" вјешто наметнула. Убјеђења сам да та, нечија кадровска комисија, има још десетине својих политичких пулена у Српским земљама...

(Доктор Драган Ђокановић, 15. 03. 2024)