Спорт

Приказивање чланака по тагу Draško Stanivuković


У претходне двије објаве: "Жал за грађанском државом" и "Имају ли политичке странке у Српској црне фондове", навео сам да је "БиХ окупирана држава", а у писање дневних објава увео сам и појам "политичка Република Српска".
Е, у тој "политичкој Републици Српској", у којој има свега и свачега, и у тој "окупираној БиХ", која је препуна антисрпства, актуелни градоначелник Бањалуке Драшко Станивуковић, водећи борбу против противничког кандидата, доктора из Бањалуке, поспрдно изјави:
„Ваш доктор може побиједити само по Изборном закону Републике Српске“.

Изборни закон Републике Српске!
Главни политички циљ мојих Патриота Српске!
Изборни закон Републике Српске је мој политички сан!
Од 1994. године причам о потреби доношења Изборног закона Републике Српске...
Због непостојања Изборног закона Републике Српске и јесам ван изборне политичке сцене. Због непостојања Изборног закона Републике Српске - Република Српска и јесте у оваквом стању!

А политичар из једне политичке странке која никада и није требало да буде основана у Српској, а чак има и свог градоначелника Бањалуке, и чији су политичари огромну штету наијели Српској, почео је и поспрдно да говори о Изборном закону Републике Српске.

Бањалучани би требало да знају да, дајући свој глас оваквом политичару, дају глас јачању његове странке, амнестирају оснивача те странке Младена Иванића за све оне радње које је у Сарајеву чинио против Републике Српске, амнестирају Бранислава Бореновића и Миру Пекић за формирање овакве Централне изборне комисије БиХ, која ће и наредних година наставити да опструише Републику Српску у њеном праву
да на својој тертиторији организује изборе за своје скупштине и свог предсједника.

Браћо и сестре из Бањалуке, не кажем да би требало да гласате за "Додиковог доктора", како га назва Станивуковић; не молим вас ни да гласате за неког од других кандидата, али вас, најбратскије, молим да не гласате за политичаре који поспрдно говоре о Изборном закону Републике Српске!
Такви ће нам главе доћи.

(Доктор Драган Ђокановић, 17. 09. 2024)

Објављено у РЕПУБЛИКА СРПСКА
 
Приближава се тренутак у којем ће политичке странке објелоданити ко су њихови кандидати за највишу државну функцију у Републици Српској...
 
Врло је неизвјесно којег ће кандидата за предсједника Републике Српске предложити странаке које чине владајућу коалицију. Могући кандидати су најистуренији политичари ове коалиције Милорад Додик, Жељка Цвијановић, Радован Вишковић, Недељко Чубриловић и Ненад Стевандић, али се владајући коалициони партнери могу договорити да подрже и неког ко није на експонираној политичкој позицији. За сада најбољи могући кандидат странака које чине власт јесте Милорад Додик.
 
Политичке странке које партиципирају у раду Народне скупштине Републике Српске, а нису дио власти, СДС, ДНС и ПДП могле би донијети одлуку да за предсједника Републике Српске предложе Мирка Шаровића, Младена Босића, Вукоту Говедарицу, Ненада Нешића, Младена Иванића, Бранислава Бореновића, Јелену Тривић, Небојшу Вукановића и Драшка Станивуковића. Тешко да СДС, ПДП и ДНС могу лансирати неко ново име за кандидата за предсједника Републике Српске, тако да им остају побројани политичари да се договоре којем од њих ће да организују предизборну кампању. Не би требало занемарити чињеницу да Драшко Станивуковић, са позиције градоначелника Бањалуке, може то и сам себи приуштити. Станивуковић је, реално говорећи, и најбољи могући кандидат СДС-а, ПДП-а и ДНС-а за предсједника Републике Српске.
 
Мислим да би Станивуковић против Додика прошао исто као СДС-ов кандидат за градоначелника Добоја против кандидата СНСД-а. Неко други из коалиције коју чине СДС, ПДП и ДНС доживио би још катастрофалнији пораз.
 
Да ли ћу се, можда, ја кандидовати за предсједника Републике Српске?
Видјећу колико могу да окупим истинских и способних Патриота Српске па ћу, након тог посла, да одлучим.
 
(Др Драган Ђокановић, 20. јуни 2021)
Објављено у РЕПУБЛИКА СРПСКА
ДА СЕ ПРЕД СВОЈИМ НАРОДОМ И РЕПУБЛИКОМ ИСПОВИЈЕДЕ МИЛОРАД ДОДИК И ДРАШКО СТАНИВУКОВИЋ!
 
Из дефиниције о олигархији издвојићу оно што се тиче ове моје јутрошње објаве, а тиче се постојања олигархије у Републици Српској...
Олигархија је врста власти у којој је већина политичке моћи у рукама малог дијела популације, али које је номинално најмоћније, било по свом богатству, страховлади или политичком утицају...
 
О настанку политичко-економске кризе у Бањој Луци највише знају политичари Милорад Додик и Драшко Станивуковић. Први је творац бањалучке олигархије која се наметнула цијелој Републици Српској, а други је дијете које је стасавало у дијелу Додикове олигархије...
 
Милорад Додик је, не поштујући Устав Републике Српске, стварао републички административни центар у Бањој Луци. У том административном центру налазе се републички рачуни на које је уплаћиван, поред осталог, и новац од кредита (око 6 милијарди КМ), те паре од продаје разних фирми (само од продаје републичког телекома стигло је више од 1,2 милијарди КМ)...
Око тог новца, за кратко вријеме, груписао се један број људи... Милорад Додик их може све појединачно да поброји. И требало би да то уради! Јавно! Да се исповиједи пред својим народом! Ако му је бар мало стало до њега и Републике Српске...
 
Драшко Станивуковић, новоизабрани градоначелник Бањалуке, има 28 година живота и 12 година признате школе... Одборник, посланик, градоначелник - све то постигао за само четири године... Сви, Драшка Станивуковића, у Републици Српској знају као политичара из Бањалуке и младог човјека из (пре)богате куће. Сам признаје да на посао долази џипом који му је купио отац... Значи, извлачим закључак, отац који је сину саградио вилу, купио џип, обезбиједио лагодан живот, пожелио је да му син постане градоначелник Бањалуке. Да му син постане први човјек Бањалуке, а да се иза његовог сина поређају сви становници тог највећег града у Републици Српској. У реду, иза његовог Драшка, требало би, како је замислио, да буду кћерка и син Милорада Додика...
 
Знајући како се, у претходних 15-20 година, стизало до богатства у Републици Српској, само наивни могу повјеровати да су Станивуковићи стекли богатство без знања и сагласности главног олигарха...
 
Зашто, онда, толики анимозитет који је и те како оптеретио Бањалуку, али политички угрозио и цијелу Републику Српску?
Да ли је то пукла тиква у олигархији и кренула борба за челног човјека?
Да ли ћемо, ми, становници Републике Српске, постати навијачи кланова унутар постојеће олигархије, или ћемо, ипак, да се вратимо на наш пут - пут изградње Републике Српске као самоодрживе, правне и демократске државе?
 
(Др Драган Ђокановић, 2. фебруар 2021)
Објављено у РЕПУБЛИКА СРПСКА
 
Бирачи у Бањалуци имали су два кандидата за градоначелника. Један је био искусан политичар, образован, стручан и, колико знам, сасвим солидно водио градску управу. Међутим, и те како се обрукао 2018. године. Није осјетио потребу да се приближи својим грађанима, да са њима подијели настали проблем и да свој допринос да се дође до истине о смрти младића Давида Драгичевића. Бањалучани су, увјерио сам се у то више пута, са презиром говорили о Радојичићевом понашању у вријеме њиховог окупљања на Тргу Крајине.
Такав Радојичић није имао никаквих шанси да побиједи на изборима. Као политичар био је отписан од својих суграђана. Признао је то, исте вечери након избора, и његов страначки лидер.
 
Други, и за градоначелника Бањалуке изабрани кандидат, је талентовани млађи политичар; има недовољно школске спреме и знања за одговорне функције и то ће му политички противници стално, и с правом, спочитавати. Потребно му је много труда, и нових знања, да мандат који је добио успјешно доведе до краја.
Међутим, нисам сигуран да сви они који улажу новац у Станивуковићеву политичку каријеру имају стрпљења за његово студирање и стручно напредовање на функцији градоначелника Бањалуке.
 
Врло добро се зна да они из сасвим других разлога подржавају кампање појединих политичара. Да бисте лакше одгонетнули зашто то чине, размислите мало, примјера ради, о политичкој каријери Младена Иванића и покушајте доћи до одоговора на питање: Како је предратни комунистички функционер, а послијератни професор економије и осиромашени грађанин Бањалуке, формирао политичку странку, успио да учествује у приватизацији предузећа у Републици Српској и потписује разна документа као члан Предсједништва БиХ?
Не заборавите да се све то десило на штету грађана Републике Српске и саме Републике Српске.
Није Иванић, наравно, једини примјер.
 
(Др Драган Ђокановић, 17. новембар 2020)
Објављено у ОБЈАВЕ